15 godina posle otkrivanja prve masovne grobnice u Batajnici, na mestu na kom su tajno zakopana tela preko 700 kosovskih Albanaca još nema nikakvog obeležja.
Fond za humanitarno pravo predložio je da se u Batajnici ustanovi mesto sećanja na žrtve zločina.
Jedna od najvećih masovnih grobnica iz ratova devedesetih na području bivše Jugoslavije danas je neobeležen prostor.
Ni po čemu ne podseća, ne obaveštava, niti upozorava da je na ovoj lokaciji bila masovna grobnica.
To je jedina masovna grobnica koja je nađena u glavnom gradu u bivšoj Jugoslaviji – napominje Sandra Orlović
“Činjenica da je masovna grobnica nađena u našem komšiluku, u glavnom gradu Beogradu, nedaleko od svih insistucija ove države, od univerziteta, kulturnih ustanova, da se pri tome niko ne osvrće na to jedno užasno mesto podstaklo nas je da pokrenemo razgovor i otvorimo javni prostor gde će se govoriti o tome, pre svega o tim zločinima užasnim koji su počinjeni a zatim i toj j ednoj nezamislibvoj, za normalnog čoveka nezamislivoj operaciji koja je sprovedena nakon tih zločina, operaciji uklanjanja tih tela, skrivanja tih tela od porodica žrtava”, rekla je Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo.
U aprilu 1999, na poligon Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici, dovezeni su i zakopani leševi Albanaca s Kosova. Prva tajna grobnica je otkrivena 2001. a do danas je ekshumirano 705 tela, mahom civila, među njima 75-oro dece. Svedočenja su zabeležili istraživači Fonda.
“Mnogo smo se mi namučili. Dao Bog da se o svemu tome zna. Izgubili smo veliku porodicu. Stradale su snahe, stradal su deca, svi mladi su stradali. Još šest tela nije nađeno, a ostatak je nađen u Batajnici”, navodi jedan od svedoka.
“Moje stričeve poslednji put sam video dok sam stajao u stroju sa njima. Oni su stajali sa rukama na potiljku i vikali su kao i svi drugi, ono što su nam naredili da kažemo: Kosovo je Srbija. Dakle njihove reči da izgovaramo kao refren, terali su nas da pevamo njihove pesme, tu sam poslednji put video moje stričeve”, kaže svedok.
Inicijativa za postavljanje spomen-obeležja u Batajnici za početak podrazumeva i potpisivanje peticije, sajt i dokumentarni film ’Dubina dva’ Ognjena Glavonića, koji je premijerno prikazan na Berlinskom festivalu.
Preuzeto sa portala B92
