Od 2018. godine do danas je pokrenuto oko 20 parnica za naknadu štete za zločine na Ovčari, u Sotinu i Bogdanovcima, deset parnica je pravosnažno okončano a nekih sedam-osam presuda je već i naplaćeno od Ministarstva odbrane, kazao je za subotički nedeljnik “Hrvatska riječ” advokat iz Beograda Mihailo Pavlović.
“U ovom trenutku su sve parnice koje su okončane pravosnažno, okončane u korist žrtava. To je dosta obećavajuća situacija, jer pruža nadu budućim tužiteljima da mogu očekivati pozitivan ishod i u svojim postupcima koje bi eventualno inicirali protiv Srbije”, kazao je Pavlović.
Naknade koje se trenutno dosuđuju u parnicama za naknadu štete žrtvama ratnih zločina su od 800.000 dinara do milion dinara.
“Smatram da je taj iznos neprimereno nizak za žrtve ratnih zločina jer je ipak reč o žrtvama najtežih krivičnih dela koje krivično zakonodavstvo poznaje”, kaže Pavlović.
“Iako bi se parnice trebale okončati pravosnažno u roku od pet godina, nažalost, u pojedinim od njih vidimo da su duboko zakoračile u sedmu godinu. Dobra stvar je ta što je broj takvih parnica mali”, kazao je advokat Pavlović.
Do sada su parnice pokretali građani Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
“Svi oni koji su imali osnov u pravosnažnim sudskim presudama donesenim pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu imaju dobru šansu da iniciraju parnice za naknadu štete. Pored njih, postoje i parnice koje nemaju uporište u pravosnažnim sudskim kaznenim presudama i ti postupci i dalje traju”, smatra Pavlović.
“Specifičnost ovih postupaka je najviše u tome što država priznaje odgovornost za zločine koje je izvršila bilo JNA, bilo pripadnici Teritorijalne odbrane koja je delovala u sastavu JNA, bilo s druge strane pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. To je zapravo i najveća vrednost ovih parnica, osim činjenice da žrtve, odnosno članovi njihovih porodica, dobijaju još jedan vid reparacija – naknadu nematerijalne štete, osim prethodno ustanovljene krivične odgovornosti pojedinaca koji su izvršili ratni zločin”, kazao je Pavlović.
On podseća da Srbija nema poseban zakon koji bi propisivao obavezu naknade štete za žrtve ratnih zločina, zbog čega se primenjuju primarno odredbe Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje odgovornost države, odnosno organa vlasti, ukoliko je neki pojedinac, koji je delovao u okviru tog organa vlasti, izvršio ratni zločin.
Sudovi u Srbiji se u svojim presudama upravo pozivaju na odredbe ovog zakona kada usvajaju tužbene zahteve žrtava.
Osim preživelih žrtava ratnih zločina pravo na naknadu štete imaju i članovi njihovih porodica u slučaju njihove smrti. U taj krug spadaju roditelji ubijenog, supružnici i deca. Braća i sestre stradalog imaju pravo na naknadu štete samo u slučaju da je postojala trajnija zajednica života između njih.
Izvor: Beta
Preuzeto sa portala Insajder
