Beta, 22.09.2009. — Suđenja za ratne zločine pred pravosuđem Srbije nepristrasna su i profesionalna, ali je podignut mali broj optužnica, uglavnom protiv neposrednih počinilaca zločina, ocenjuje se u izveštaju regionalnog tima za praćenje tih suđenja
U izveštaju Centra za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek, Fonda za humanitarno pravo i Istraživačko dokumentacionog centra Sarajevo navodi se da je pred srpskim pravosuđem u dosadašnjim optužnicama umanjena ili potpuno isključena uloga institucija Srbije i regularnih vojnih i policijskih snaga u ratnim zločinima.
Prema oceni posmatrača, javnost i mediji u Srbiji nisu zainteresovani za suđenja za ratne zločine, a zakonska zabrana snimanja i emitovanja slike iz sudnice ozbiljno ugrožava pokušaj da se u Srbiji praksa nekažnjivosti i slavljenja haških optuženika zameni saosećanjem za žrtve. Tužilaštvo i Veće za ratne zločine nemaju dovoljno novca za efikasniji rad, kao ni podršku vladajućih poslanika u Skupštini Srbije, već „rade u nepovoljnom političkom kontekstu i u parlamentu su izloženi napadima nacionalističke opozicije”, dodaje se u izveštaju.
Zbog prakse ukidanja presuda i vraćanja postupaka na ponovno suđenje u izveštaju se kritikuje Vrhovni sud Srbije, a uz ocenju da se u svom radu ne rukovodi pravnim razlozima, nego političkim, ističe se da taj sud ozbiljno ometa suđenja za ratne zločine. U Srbiji je do 2008. godine izrečeno osam prvostepenih presuda, a Vrhovni sud potvrdio je dve, dok su u ostalim predmetima kazne preinačene ili su ponovljeni prvostepeni postupci, precizirano je u izveštaju.
Pozitivno je ocenjena saradnja Tužilaštva za ratne zločine sa tužilaštvima i sudovima u regionu, posebno u Hrvatskoj, kao i sa organizacijama za ljudska prava, a istaknuta je i kvalitetna podrška svedocima, koju obezbeđuju nadležna služba i Fond za humanitarno pravo.
Prema analizi posmatrača tri nevladine organizacije, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji je od 2003. do 2008. godine učinjen značajan pomak u pokretanju i sprovođenju sudskih postupaka za ratne zločine.
Ukazano je, međutim, da još postoji veliki broj neistraženih i neprocesuiranih zločina, čemu doprinosi i to što osumnjičeni nisu dostupni pravosuđu države u kojoj je zločin počinjen, jer Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina ne dozvoljavaju izručenje svojih državljana.
U BiH problem predstavlja i primena različitog zakonodavstva u kantonalnim sudovima i na federalnom nivou, a tužilaštva u sve tri države izložena su velikim pritscima da u svojim optužnicama ne bi doveli u pitanje odgovornost države, odnosno državnih institucija.
Zaključeno je da u sudskim postupcima nema pristrasnosti po pitanju etničke pripadnosti optuženih, ali da pristrasnost postoji u nekažnjavanju, zapovednom nivou okrivljenih, težini zločina koji se procesuiraju, kao i visini izrečenih kazni.
Svedoci u postupcima za ratne zločine češće traže isključivanje javnosti nego okrivljeni, što govori da atmosfera u kojoj se sudi nije sigurna i podsticajna za svedočenja o počinjenim zločinima, poručuje se u izveštaju. Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek, Fond za humanitarno pravo i Istraživačko dokumentacioni centar Sarajevo od 2004. do 2008. godine – periodu na koji se izveštaj odnosi, pratili su 25 sudskih postupaka i to 14 u Hrvatskoj, četiri u Beogradu, jedno suđenje u Banja Luci i sedam pred Sudom BiH.
