Organizacije za ljudska prava zatražile su danas od Vlade Srbije da javno objasni stanovište da izdavanje knjige “Dragulj Medine”, s obzirom na složenu i osetljivu političku situaciju u svetu, nije u interesu borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Stanovište izrečeno u saopštenju od 16. septembra “navodi na zaključak da je Vlada Srbije spremna da ograniči uživanje osnovnih ljudskih prava u ime političkih razloga i interesa”, ocenili su predstavnici organizacija za ljudska prava.
“Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koja obavezuje državu Srbiju i njene institucije, sloboda izražavanja, uz strogo propisane izuzetke, obuhvata ne samo “informacije ili ideje koje su povoljne, nisu uvredljive ili se smatraju neutralnim, već i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiruju državu ili neki deo populacije””, ističe se u zajedničkom saopštenju organizacija za ljudska prava.
Prema Evropskoj konvenciji za ljudska prava, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Ustavu Srbije, sloboda izražavanja se izuzetno može ograničiti kada je potrebno da se zaštite prava i ugled drugih, javno zdravlje, nacionalna bezbednost i slične vrednosti. Evropski sud je jasno definisao svako od tih ograničenja pa je tako u pogledu ograničenja slobode izražavanja zbog prava drugih na slobodu misli savesti i veroispovesti zaključio da “oni koji izaberu slobodno da manifestuju svoju veru ne mogu očekivati da budu izuzeti od svake kritike”, upozoravaju organizacije za ljudska prava.
Potpisnici saopštenja predložili su Vladi Srbije da na javnoj sednici raspravi stavove iznete u spornom saopštenju i da obavesti javnost koji su njeni eksperti i članovi učestvovali u formulisanju “navodno državnih stavova Srbije koji ozbiljno prete ograničavanjem prava na slobodu izražavanja”. Zajedničko saopštenje potpisali su Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za razvoj civilnih resursa, Centar za regionalizam, Građanska incijativa Pančevo i Građanske incijative. Saopštenje su potpisali i Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti “Queeria”, Regionalna ženska incijativa i Festival o ljudskim pravima “Vivisekt” i “Žene u crnom”.
