Izvor: Danas
Tužilaštvo za ratne zločine istražuje navode krivične prijave Fonda za humanitarno pravo za ratne zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. protiv 16 bivših pripadnika 37. odreda Posebne jedinice policije (PJP).
Kako je za Danas rekao Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva, u krivičnoj prijavi je opisano 35 događaja i određen je tužilac po ovoj krivičnoj prijavi, koji već radi na predmetu.
– Većina opisanih događaja je predmet interesovanja u raznim predmetima koji su u pretkrivičnoj fazi u Tužilaštvu. Jedan od problema je bio pristup albanskim svedocima, ali ćemo tražiti pomoć Fonda kako bismo stupili u kontakt sa tim svedocima – naglašava Vekarić.
Pripadnici 37. odreda PJP pominju se u optužnici za ubistvo 48 albanskih civila u Suvoj Reci 26. marta 1999, a u Specijalnom sudu u toku je suđenje Radoslavu Mitroviću, bivšem komandantu te jedinice, za izdavanje naredbe za ubijanje albanskih civila u ovom mestu.
Ova jedinica je, po tvrdnjama Fonda, od 1. septembra do 1. oktobra 1998. po naređenjima tadašnjeg komandanta Radoslava Mitrovića učestvovala u „čišćenju“ albanskih sela u područjima Drenice, Bajgore, Ćićevice i Jezerskih planina. U jednoj od tih akcija, u usamljenoj albanskoj kući, kod Starog trga, komandir Četvrte čete Nenad Stojković i policajci su ubili tri Albanca i dve mlađe Albanku. U drugoj kući su ubili sredovečnu Albanka i mentalno zaostalog muškarca od oko 30 godina, a kuću zapalili sa ukućanima.
U krivičnoj prijavi Fonda navodi se da su pripadnici 37. odreda odgovorni i za ubistva trojice albanskih civila oktobra 1998. u opštini Prizren, koje su vezali lisicama i „odveli ih u jednu udolinicu, na oko 50 metara od mesta ispitivanja i ubili ih sa dva duža rafala iz automatskih pušaka“.
„Jedan od dvojice policajaca, izvršilaca ubistva, kasnije je pričao da su zaboravili da sa ruku ubijenih Albanaca skinu lisice, te da se on odmah vratio na mesto ubistva i zatekao živog jednog ranjenog Albanca. Pucao je u njega, i dokrajčio ga“, piše u krivičnoj prijavi.
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže za Danas da su u njihovoj krivičnoj prijavi navedeni puni identiteti policajaca iz 37. odreda, ali da su oni poznati i po svojim nadimcima – Honda, Šišarka, Ćebe. Kandićeva ističe da „većina ovih pripadnika PJP, navedenih u krivičnoj prijavi, i dalje radi u MUP-u, po policijskim stanicama u Nišu, Leskovcu, Vranju“.
– Tadašnji načelnik Javne bezbednosti MUP-a Srbije, general Obrad Stevanović uništio je sve pisane dokumente o tome da je on komandant Posebne jedinice policije. On će uvek da kaže da je bio do 1996. komandant i nema papira koji to može da dokaže za period nakon toga, jer je imao pristup dokumentaciji i mogao je sve da skloni i izmeni – naglašava Kandićeva. Ona navodi da je Radoslav Mitrović bio pomoćnik komandanta Žandarmerije, posle 2000.
Nataša Kandić tvrdi da je iz presuda Tribunala potpuno jasno da nema zločina na Kosovu, a da nije postojala dozvola vrha vlasti.
Zlodela prikrivena šiframa
Pripadnici 39. odreda nazivali su sebe Čegrovima, a komunicirali su šiframa. Po njihovoj terminologiji, „voditi nekoga na sunčanje“ je značilo ubiti ga i baciti, „papagaj“ je značilo upotrebiti pragu, odnosno pucati iz borbenog vozila, „lov“ je bila šifra za upotrebu minobacača, „šibica“ je bila naredba za spaljivanje sela, a „gumica“ da bi trebalo sve proterati – navodi Kandić. Prema njenim rečima, pripadnici PJP imali su i šifre – „svetlo“ i „tama“, što se odnosilo na kretanje Misije OEBS-a, odnosno na to da li su u blizini objekata PJP.
