Izvor: Danas
Presuda Vrhovnog suda Srbije u slučaju Škorpioni je pokazala da se Vrhovni sud Srbije, odlučujući u drugom stepenu u predmetima optuženih za ratne zločine, rukovodio političkim, a ne pravnim razlozima, ocenio je Fond za humanitarno pravo.
Stručna javnost je iznenađena uvažavanjem žalbi pripadnika jedince Škorpioni, odnosno smanjenjem kazni za “video” zločin u Trnovu jula 1995. godine koji je pre nekoliko godina objavljen na suđenju bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu, a koji je šokirao svet.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je nezadovoljno nepotvrđenim presudama i očekuje da će na ponovnom suđenju jednom od pripadnika Škorpiona Aleksandru Mediću biti izrečena najstrožija kazna.
Organizacije za ljudska prava i porodice žrtava očekivale su od Vrhovnog suda Srbije da “otkloni ozbiljne nedostatke prvostepene presude i pokaže da su mu svete činjenice i primena zakona, a umesto toga, još jednom se pokazalo da Vrhovni sud ozbiljno ometa suđenja za ratne zločine u Srbiji i donošenje pravde, i za optužene i za žrtve”.
Naime, prvostepenom presudom Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu donetom 10. aprila 2007. proglašeni su krivim za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva optuženi Slobodan Medić, Pero Petrašević i Branislav Medić, a za isto delo u pomaganju optuženi Aleksandar Medić, dok je Aleksandar Vukov oslobođen optužbe.
Slobodan Medić i Branislav Medić osuđeni su na 20 godina zatvora, Pero Petrašević na 13 godina, a Aleksandar Medić na pet godina zatvora, dok je Aleksandar Vukov oslobođen optužbe.
Stručna javnost je iznenađena time što je VSS optuženom Branislavu Mediću prvostepenu presudu od 20 godina zatvora VSS smanjio na 15, a presudu Aleksandru Mediću ukinuo i vratio prvostepenom sudu na novo suđenje.
Kao neosnovane VSS je odbio žalbe branilaca optuženih Slobodana Medića i Petraševića, kao i tužioca za ratne zločine, i potvrdio presudu njima dvojici i Aleksandru Vukovu.
Reč je o presudi za jedan o najtežih zločina počinjenih u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Podsetimo, da je neutvrđenog dana, u julu mesecu 1995. na mestu Godinske bare, u blizini varošice Trnova u BiH streljano šest civila, Muslimana iz Srebrenice, od kojih su trojica bili maloletni.
Osnovna karakteristika i izrazita specifičnost tog sudskog postupka je brojnost, kvalitet i raznovrsnost dokaza na osnovu kojih je ova krivično-pravna stvar u potpunosti, u celini i bez ikakve dileme rasvetljena.
U novijoj sudskoj praksi, tvrde u Fondu, nema primera da je zločin sa svim detaljima snimljen na VHS kaseti, a da su događaji sa snimka potvrđeni materijalnim dokazima, iskazima svedoka, nalazom veštaka i priznanjem saokrivljenih. Međutim, dodaju iz Fonda “bez obzira na takav dokazni materijal, prvostepeni sud je jednog optuženog oslobodio’ Aleksandra Vukova, drugom pogrešno kvalifikovao delo -Aleksandar Medić, a trećem izrekao blagu kaznu -Peri Petraševiću, dok je Branislavu Mediću kazna smanjena za čitavih pet godina”.
“Potvrđena kazna prvooptuženom Slobodanu Mediću jedini je deo presude Vrhovnog suda zasnovan na dokazima, zakonu i pravdi. Svi ostali delovi presude su nezakoniti, proizvoljni i zasnovani na krajnje paušalnim ocenama i netačnom predstavljanju činjenica iz spisa predmeta”, ističu u Fondu.
Potvrđujući prvostepenu presudu Vukovu, VSS je ocenio da “za njegovu eventualnu krivicu postoje samo indicije, a ne i dokazi. Pritom je potpuno ignorisao činjenicu da je Vukov na mesto streljanja doveo dvojicu svojih vojnika, koji su učestvovali u streljanju i koji bez njegovog naređenja ne bi mogli ni da ostanu na licu mesta, a pogotovu ne da pucaju u civile. Takođe, u spisima predmeta postoji dokaz da je mesto streljanja odredio Vukov, što potvrđuje i Petrašević u svojoj odbrani.
“Usvajajući žalbu branioca Aleksandra Medića, VSS je potpuno prenebregao činjenicu da je Aleksandar Medić aktivni i potpuno ravnopravni član grupe koja je streljala. Grupa je u svemu jedinstvena. Atmosfera među egzekutorima, pre, za vreme i posle streljanja koja se vidi na video snimku, pokazuje da se oni utrkuju ko će više da maltretira zarobljenike, da ih gazi čizmom, psuje, vređa i ponižava, a svi su pri tome ne samo bahati, nego i raspoloženi – bezmalo u euforiji. Aleksandar Medić se, ni na koji način ne razlikuje od ostalih. Naprotiv, pita jednog zarobljenika, dečaka od 16 godina “da li si prcao”, a kada dečak odgovori da nije on mu kaže “i nećeš”. To je dovoljno za zaključak da Aleksandar Medić zna da će zarobljenici biti streljani. Iako je Medić bez ikakve sumnje saizvršilac, tužilac njegovo delo kvalifikuje kao pomaganje, a VSS ukida presudu u odnosu na njega i traži da se utvrdi da li je to uopšte bilo krivično delo “ne prihvata ni da je pomaganje, iako je jasno da je reč o saizvršilaštvu”, tvrde u Fondu.
Prema oceni Fonda, “VSS je svojom odlukom otišao još dalje u ignorisanju činjenica, zakona i prava u najširem smislu”.
U Tužilaštvu za ratne zločine smatraju da blage kazne ne mogu postići svrhu kažnjavanja i izražavaju nezadovoljstvo zbog nepotvrđenih presuda. Takođe, očekuju da će na ponovnom suđenju Aleksandar Medić biti osuđen za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u pomaganju i da će mu biti izrečena najstrožija kazna zatvora.
