Izvor: Dnevnik
U FOKUSU HRVATSKE JAVNOSTI I DALJE TVRDNJE O DILU KARLE DEL PONTE I BEOGRADA
Tvrdnje da je Del Ponteova u dogovoru s Beogradom zataškala dokumenta koja su mogla uticati na presudu Međunarodnog suda pravde u slučaju tužbe BiH za genocid protiv SRJ i dalje je u fokusu hrvatske javnosti, uz novi element, odnosno “saznanje” “Jutarnjeg lista” da je u tome učestvovao i Goran Svilanović. Zagrebački list je juče objavio da je dvoje istraživača Instituta za izveštavanje o ratu i miru u maju 2005. “dokumentovalo” da je Beograd pregovarao sa Haškim tribunalom o zaštitnim merama za deo dokumentacije.
Oni su, navodno, istovremeno precizno predvideli kakve će posledice taj dogovor imati na tužbu Bosne i Hercegovine.“Jutarnji list” navodi da je bivši šef diplomatije Srbije i Crne Gore Svilanović potvrdio da je bilo pregovora s haškim tužiocima o zaštiti dokumenata.
Svilanović je, navodi list, potvrdno odgovorio istraživačima Instituta za izveštavanje o ratu i miru i na pitanje da li je tužba BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde razlog što je Beograd “ustrajao na tajnosti dokumenata sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ”.
Slučaj “zataškanih dokumenata” izneo je juče u Saboru poslanik Pero Kovačević, koji je od predsedavajućeg Vladimira Šeksa tražio da premijeru Ivi Sanaderu uputi zahtev da se u Saboru izjasni o optužbama na račun Del Ponte da je išla na ruku Srbiji zataškavajući dokaze o njenoj umešanosti u rat u Hrvatskoj i BiH.
Šeks je odgovorio da će premijeru preneti zahtev i podsetio da je Sanader već najavio da će, ako se optužbe pokažu osnovanim, inicirati raspravu o tome u Savetu bezbednosti UN kao osnivaču Haškog tribunala.
Da ti dokumenti nisu imali odlučujuću ulogu za presudu Međunarodnog suda pravde, niti bi njiihovo objavljivanje značilo bitan preokret za ceo proces, pokazala je i rasprava u emisiji “Kontraplan” na HRT-u, u kojoj se učestvovali advokat Anto Nobilo, bivša ministarka pravde Vesna Škare-Ožbolt, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski i bivši načelnik vojne obaveštajne službe (SIS) Markica Rebić.
Rebić je naglasio da Haški sud ne pokazuje naklonost prema Srbima i da je imao pravne osnove da odobri Srbiji da deo dokumenata VSO ostane nedostupan javnosti.
On, međutim, smatra da bi nastao problem ako bi se pokazale istinitim tvrdnje DŽefrija Najsa da je Del Ponteova u pismu Svilanoviću u maju 2003. dala saglasnost za zaštitne mere dela dokumenata VSO, a da prethodno niko iz tužilaštva nije pregledao te dokumente.
Rebić smatra da u zabrani objavljivanja dela dokumenata u javnosti Srbija nije štitila samo svoje građane, već i svoje interese. On je rekao i da je Srbija žrtvovala Slobodana Miloševića, jer su dokumenti korišćeni u procesu protiv njega, ali je iste dokumente u ostalim procesima zaštitila.
Puhovski je ocenio da je BiH prekasno zatražila sporne dokumente, ali ne zna iz kog razloga, dok Škare-Ožbolt smatra da Hrvatska treba da traži od Saveta bezbednosti objavljivanje tajnih srpskih dokumenata.
Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u snimku svoje izjave je tvrdila da Srbija ima još dokaza koje krije od građana.
Autor: NN
