Izvor: E-Novine
Grupa nevladinih organizacija iz Srbije ponovila je 11. marta u Beogradu, na platou ispred Predsedništva Srbije, zahtev predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, što je već uradio Evropski parlament 15. januara ove godine
Skup, na kojem su Žene u Crnom držale transparente na kojima je pisalo 11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici, Odgovornost protekao je u miru ali uz veliko prisustvo policije.
Pismo nevladinih organizacija, koje su e-novine objavile 10. marta, pročitao je Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava. On je dodao da su inicijativu Žena u crnom, Centra za unapređenje pravnih studija, Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji podržali i Centar za kulturnu dekontaminaciju, Koalicija za toleranciju – protiv govora mržnje, Beogradski centar za ljudska prava, Queeria, Sandžački odbor za ljudska prava i Sandžačka intelektualna inicijativa.
Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, izjavila je da je prihvatanje inicijative nevladinih organizacija za predsednika Borisa Tadića, koji je da podsetimo, odbio da primi njihovu delegaciju, bila politička i moralna dužnost, čime bi pokazao da želi dobrosusedske odnose u regionu.
Zajovićeva smatra da sadašnja vlast ignoriše građane i civilno društvo i pokazuje bahat i neodgovoran odnos. Inicijativa za proglašavanje Dana sećanja na genocid, nastavila je ona, podneta je iz moralnih razloga, jer je genocid u Srebrenici u julu 1995, za koji je najodgovorniji Slobodan Milošević „počinjen u naše ime, uz pomoć državnih organa Srbije”.
Nakon što je Evropski parlament 15. januara ove godine, na inicijativu slovenačkog parlamentarca Jelka Kacina, doneo odluku da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, a inicijativu podržala i Evropska komisija, 13 domaći nevladinih organizacija uputilo je zahtev Skupštini Srbije da i ona ustanovi obeležavanje tog datuma. Međutim, zahtev nije ušao u skupštinsku proceduru. Mesec dana kasnije, 12. februara upućeno je otvoreno pismo predsedniku Tadiću da podrži zahtev da se i u Srbiji obeležava Dan sećanja na genocid u Srebrenici.
U sredu 11. marta počinje akcija Mesec građanske odgovornosti, kojom će se ohrabrivati građani i građanke da šalju pisma predsedniku Borisu Tadiću, kako bi svojim autoritetom pomogao da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, uticao na stvaranje klime u kojoj neće biti relatizovanja zločina a preostali osumnjičeni za ratne zločine biti isporučeni Haškom tribunalu.
Žene u crnom će svakog 11. u mesecu održavati akcije komemorativnog stajanja sa sloganom Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite.
