Kao i svakog 11. u mesecu, tako su se i ovog oblačnog dana, na platou ispred Predsedništva Srbije okupili predstavnici nekoliko nevladinih organizacija koji uporno traže od predsednika Srbije da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, što on uporno odbija
Još jednom je Milan Antonijević iz YUCOM-a pročitao dobro poznato pismo predsedniku Tadiću, koje je na platou ispred Predsedništva Srbije prvi put pročitano 11. februara, nepunih mesec dana nakon što je Evropski parlament doneo rezoluciju o proglašavanju 11. jula za Dan sećanja na genocid u Srebrenici.
“Polazeći od interesa Srbije da svoj ugled u međunarodnoj zajednici gradi poštovanjem presude Međunarodnog suda pravde, odnosom prema zločinima na prostoru bivše SFRJ kao i poštovanjem Rezolucije Evropskog parlamenta o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici, molimo vas da predstavnike podnosioca ove inicijative primite 11. avgusta 2009. godine i u otvorenom razgovoru ukažete na mogućnosti zajedničkog delovanja. Svesni načela podele vlasti, oslanjamo se na Vaš autoritet i želju da Srbiju izvedete na evropski put”, pročitao je Antonijević saopštenje Žena u crnom, Centra za unapređenje pravnih studija, Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava i Helsinškog odbora za ljudska prava.
Još jednom je predsednik Tadić, koji inače ne zaboravlja da se odmah oglasi kad neko od naših sportista osvoji neku medalju, ostao nem na ove zahteve.
I ovoga puta malo ljudi na platou ispred Predsedništva Srbije. Među njima Žanka Stojanović, Nataša Kandić…
“Nažalost, Srbija stvarno jeste ušla u jednu fazu poricanja nekih osnovnih vrednosti koje se tiču prošlosti a i budućnosti. Srebrenica je ključ naše prošlosti i izgradnje demokratske budućnosti”, rekla je izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić za e-novine.
Ona dodaje da, imajući u vidu kakav je sastav Parlamenta i kako je došlo do formiranja ove Vlade, u kojoj su demokrate i socijalisti, sve ukazuje da je Srbija danas dalje od onoga gde je bila pre nekoliko godina, kada se moglo nadati da će priznati da se u Srebrenici dogodio genocid.
Kandićeva podseća da je predsednik Tadić, koji je u leto 2005. posetio Srebrenicu, najavio Deklaraciju o priznavanju žrtava Srebrenice. Međutim, kako je dodala, on je to učinio bez prethodnih konsultacija sa saradnicima i političkim partnerima. “Posledice su da kod nas nema niti priznanja činjenica koje su utvrđene na sudu i iznete u izveštaju Komisije Vlade Republike Srpske”, kazala je ona.
“Imamo jednu klimu u kojoj priča o ratnim zločinima postaju bezvredna, kao da ne postoji veza, kojoj se ovde i ne daje pažnja, između Evropske unije i nekog novog puta Srbije u Evropi”, rekla je Kandićeva i dodala da se mora prihvatiti ono što se dogodilo u prošlosti i da se javno moraju izneti činjenice o onome što se dogodilo.
Nataša Kandić ukazuje i da smatra da predsednik Tadić, koji je doživeo atmosferu na groblju u Potočarima pre četiri godine, ima saosećanje za žrtve srebreničkog genocida, ali “da je jedna stvar saosećanje kao njegov lični odnos, a druga je šta je njegov politički interes”. “Žrtve se mogu izjednačavati po tome što imaju bol, ali se zločini ne mogu izjednačavati”, poručila je ona.
Lidija Franović, e-Novine.
