Nisu rasvetljene sve činjenice, ni politička pozadina zločinačkog čina koji na najočitiji način pokazuje vezu vojski sa obe strane Drine, VJ i VRS, a žrtve, članovi porodica ubijenih, nisu ni na koji način obeštećene
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je u petak da je okončalo istražni postupak protiv osumjičenih u predmetu “Štrpci” i da će narednih dana podići optužnicu. U saopštenju se navodi da se istražni postupak vodio protiv Gojka Lukića, Ljubiše Vasiljevića, Duška Vasiljevića, Jovana Lipovca i Dragane Đekić zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Tako je državni organ obeležio državni zločin, koga se klonio 22 godine, izbegavajući i da se raspituje o otmici u Štrpcima i potonjem ubistvu otetih, zločinima koji dokazuju organsku vezu Srbije i Vojske Republike Srpske. Na pravi belodani način, dovoljno da dokazi budu nedostupni Vladimiru Vukčeviću i njegvim zamenicima.
Godišnjicu državnog zločina obeležili su, protestnim stajanjem ispred beogradske Železničke stanice, Žene u crnom i Fond za humanitarno pravo. Aktivistkinje su ispisale poruke “Istina”, “Odgovornost”, “Štrpci”, delile stilizovane karte za voz broj 671, kojim su na poslednje putovanje pošle žrtve. Na njihovim transparentima bila su i imena poginulih putnika, građana Srbije bošnjačke nacionalnosti i Hrvata iz Beograda Tome Buzova.
Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, kaže za e-Novine da “ni posle 22 godine ne znamo sve činjenice o ovom zločinu, koji je izvršen u prisustvu najviših organa vlasti SRJ, posebno Srbije, na čelu predsedsednikom SRJ Dobricom Ćosićem, a u njega su umešani MUP, Ministarstvo odbrane, Služba državne bezbednosti”.
“Oni su stavili u pogon, u mašineriju smrti, čitavo Železničko-transportno preduzeće. Zbog opstrukcije pravosuđa i političke opstrukcije, ništa nije pokrenuto. Veliko je pitanje da li će biti rasvetljena politička pozadina ovog zločina i da li će se saznati sve o ulozi najviših državnih organa u njemu. To je jako važno, jer to je jedan u ogromnom lancu pripremanih, sponzorisanih, plaćenih zločina i nepobitne su činjenice, mesec i po dana ranije javljeno je iz Generalštaba Vojske Republike Srpske, šta se priprema. A znamo da su ta vojska i vojska Srbije bile pod jedinstvenom komandom, samo geografski i formalno raspoređene na različitim pozicijama”, ističe Staša Zajović.
Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja Fonda za humanitarno pravo, kaže za e-Novine da žrtve koje su preživele i porodice ubijenih i nestalih treba da dobiju obeštećenje.
“Prema važećem zakonu, žrtve srpskih snaga nemaju nikakva prava, a predlog novog zakona ne rešava ova pitanja, već se bavi samo pitanjima boraca, veterana i civilnih invalida, ne i civilnih žrtava i njihovih porodica. Tražili smo da se predlog povuče iz procedure, a i udruženja civilnih invalida rata smatraju da treba da se donese poseban zakon koji bi se odnosio na civilne žrtve”, kaže Milica Kostić.
