Pomirenje u regionu bi trebalo da se veže za napredovanje u pregovaračkom procesu onih država Zapadnog Balkana koje pretenduju da postanu članice Evropske unije, samo je jedna od poruka sa debate Inicijative REKOM pod nazivom “Doprinos EU pomirenju EU”, održane u sredu, 17. januara u EU Info centru Beogradu.
Kako su naglasili učesnici debate, upravo bi osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM), doprinelo procesu pomirenja u regionu.
Evropska Komisija priprema Strategiju proširenja EU prema Zapadnom Balkanu koja jača kolektivnu integraciju, sigurnost, prosperitet i socijalno blagostanje, i ima perspektivu da postane ključni generator pomirenja i napretka u regiji bivše Jugoslavije. Berlinski proces se pokazao kao odgovarajuća platforma za unapređenje regionalne saradnje i rešavanje prepreka ka pomirenju i prevladavanju prošlosti. Forum civilnog društva postao je deo Berlinskog procesa koji podstiče transformaciju i reforme u regionu nekadašnje Jugoslavije.
Nataša Kandić iz REKOM-a ocenila je da joj pomirenje koje se spominje u Strategiji EU više zvuči kao očekivanje, jer nema operacionalizacije tog procesa. Ona je u punom EU Info centru govorila i o nedavno održanoj debati Koalicije za REKOM u Briselu na kojoj su predstavnike EU pokušali da ubede da se pomirenje u regionu veže za napredovanje u pregovorima za pridruživanje Uniji. Prema njenim rečima, većina lidera regiona pokazala je političku volju da se osnuje REKOM i da se taj politički trenutak ne sme propustiti.
– Kada je u pitanju ova regionalna inicijativa, čini mi se da smo uspeli da skrenemo pažnju da taj trenutak završetka rada Haškog tribunala predstavlja opasnost i da je pravo vreme za pravo na istinu i ovakvu regionalnu inicijativu, navela je Kandić.
Igor Novaković iz ISAC fonda istakao je da je bezbednost srce procesa evropskih integracija, te da EU sličnu logiku pokušava da primeni i na region. Međutim, ukazao je Novaković, zbog, pre svega, nedostatka pomirenja u regionu, uloga EU je do sada bila stabilizirajuća.
– Imali smo političare koji su se izvinjavali, a da li su ti odnosi doprineli pomirenju videli smo kada su ti političari sišli sa vlasti, dodao je on i naglasio da priča o pomirenju nije završena. Novaković je istakao da je inicijativa za osnivanjem REKOM-a od velike važnosti za proces pomirenja u regionu.
Ana Marjanović Rudan iz REKOM-a ukazala je da je jedan od četiri cilja Berlinskog procesa pomirenje, dodajući da je čudno da je to pitanje bilo pomenuto u završnim deklaracijama i dokumentima, ali se na tome nije insistiralo. Ona je istakla da bi na narednom samitu u Londonu sledeće godine trebalo da se potpiše sporazum koji bi obavezao države regiona da se osnuje REKOM, te da bi sadašnji politički trenutak morao da se iskoristi kako bi se osnovala ova Regionalna komisija.
Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, istakla je da je krajnje vreme da se osnuje REKOM, jer će u suprotnom mladi ostati uskraćeni za pravo na istinu, te će odrastati na nacionalističkoj retorici. Kako je navela, REKOM bi omogućio institucionalni okvir za pomirenje, naglašavajući da bi pre ulaska u EU trebalo pobrojati žrtve ratova i okolnosti pod kojima su stradale.
– Srbija sa REKOM-om i regionalnom saradnjom može da bude članica EU, ukazala je Mitić.
Stojanović: REKOM je nulta tačka
Istoričarka Dubravka Stojanović, javila se za reč nakon uvodnih izlaganja i rekla da je osnivanje REKOM-a nulta tačka pomirenja, odnosno da se krene od toga šta se desilo u ratovima u nekadašnjoj Jugoslaviji. Prema njenom mišljenju, Evropska unija može da prisili države regiona da sve ono što je civilni sektor uradio pređe u državnu politiku.
Preuzeto sa portala Danas
