Stav Vlade Srbije je da svaki ratni zločin mora biti istražen i kažnjen u skladu sa važećim domaćim i međunarodnim pravilima, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost ili neko drugo lično svojstvo žrtve ili počinioca.
Državno veće tužilaca je za predstavljanje programa rada Tužilaštva za ratne zločine u narednom šestogodišnjem periodu dalo Ostojiću 10,8 od mogućih 20 bodova, pa se on tako našao četvrti na listi (od pet kandidata), i to iza zamenice tužioca za ratne zločine Snežane Stanojković, koja je dobila najviše poena, zatim trenutnog rukovodioca Tužilaštvom Milana Petrovića i sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Dejana Terzića.
Ostojić, koji je zamenik republičkog javnog tužioca, u svom programu navodi da je utvrđivanje individualne krivične odgovornosti za ratne zločine neophodan preduslov vladavine prava, jačanja kredibiliteta institucija, a posebno pravosudnih organa Srbije.
“Gonjenje ratnih zločina predstavlja najvažniji korak u izgradnji dobrosusedskih odnosa, pomirenja među narodima i mira u regionu bivše Jugoslavije”, naglašava Ostojić, koji je na ovom konkursu za mesto tužioca za ratne zločine, kao i na prethodnom predstavio isti program.
Da bi se to ostvarilo, Ostojić smatra da najveću pažnju treba usmeriti na povećanje kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu, ali i iskoristiti dokumentaciju Haškog tribunala, kao podsticaj za prikupljanje dokaza. Tako naglašava da je korišćenje dokaza iz baza Tribunala od ključne važnosti za izvođenje osumnjičenih pred lice pravde. Govori i o tome da će Strategija za procesuiranje ratnih zločina uvesti transparentnost u radu Tužilaštva i doprineti jačanju kredibiliteta ove institucije u javnosti.
Međutim, objašnjava da je pre donošenja Strategije potrebno utvrditi tačan broj i prirodu nerešenih predmeta, ali i broj predmeta koji se još vode pred sudovima opšte nadležnosti i inicirati njihovo prenošenje u nadležnost Tužilaštva. Ukazuje i da Tužilaštvo nema direktnu saradnju sa kosovskim tužiocima, ali i objašnjava da je procesuiranje ratnih zločina nezamislivo bez saradnje nadležnih institucija u regiji bivše Jugoslavije.
Ostojić podseća da su neke od državnih institucija odbile da dostave Tužilaštvu dokumentaciju koja se nalazi u njihovom posedu, kao i da sistem zaštite svedoka nije bio efikasan. Prema njegovim rečima, zabeleženi su primeri vređanja svedoka koji daju iskaze na glavnom pretresu od strane odbrane i optuženih, a koje sud nije sankcionisao ili adekvatno sankcionisao.
“Poseban izazov predstavlja zaštita žrtava seksualnog zlostavljanja tokom ispitivanja na glavnom pretresu”, naglašava Ostojić. Među brojnim nedostacima podrške žrtvama, dodaje, izdvajaju se nedostatak sistema informisanja žrtava o toku procesa, nepostojanje psihološke podrške pre, tokom i nakon suđenja i slabi kapaciteti i uska nadležnost Službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenim.
“Tako u pogledu žrtava i svedoka sa Kosova i iz BiH Služba nema nikakvu komunikaciju sa njima pre njihovog dolaska u sud, što, između ostalog, otežava uspostavljanje odnosa poverenja predstavnika Službe i žrtve/svedoka, neophodnog za pružanje emotivne podrške tokom suđenja”, ističe Ostojić.
Zajednički istražni timovi
“U tom smislu potrebno je inicirati izmenu postojećih sporazuma o saradnji sa BiH, Hrvatskom i Crnom Gorom, kojima će se predvideti formiranje zajedničkih istražnih timova u predmetima sa prekograničnim karakterom…”, navodi Đorđe Ostojić u svom programu.
Preuzeto sa portala Danas.
