Regionalni koordinator procesa REKOM Nataša Kandić kao preduslov pomirenja u regionu vidi vraćanje identiteta svim žrtvama ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i kaže da je ta inicijativa, posle gotovo pet godina, sa civilnog preneta na politički nivo.
“REKOM je tu, na dohvat ruke. Prošlo je puno godina koje pokazuju koliko je teško da jedna civilna inicijativa dospe u ruke političara. Možemo da budemo zadovoljni i kažemo da smo uspeli da je sa civilnog nivoa prenesemo na politički”, navela je sagovornica Tanjuga.
U zemljama nastalim raspadom bivše Jugoslavije i dalje dominira politika podele zbog čega je i od političkih regionalnih faktora konačno prepoznat značaj osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i saopštavanje činjenica o žtvama i ratnim zločinima (REKOM).
Kandić podseća na važnost “instrumenta” koji će doneti tu novu dimenziju – poštovanje svih žrtava u regionu nezavisno od nacionalnosti.
Javna podrška inicijativi nije izostala i u junu 2011. godine peticiju za osnivnje REKOM-a je potpisalo 543.000 građana i sada je, ukazuje direktorka Fonda za humanitarno pravo, došlo vreme za političku odluku čiji su značaj nedavno istakle i delegacije Evropskog parlamenta i Komiteta za evropske integracije Republike Srbije.
Delegacije su pozvale predsednike država u regionu da otpočnu proces formalnog osnivanja REKOM-a, svesni važnosti saradnje i dobrosusedskih odnosa među zemljama na putu evrointegracija.
“Pokazalo se da javna podrška dugo nije korespondirala sa političkom. Više nemaju izbora… verbalnu podršku treba da konkretizuju”, smatra Kandić.
Predsednicima država u regionu, kako podseća, u septembru su upućene razglednice kojima se traži pokretanje zvaničnih procedura za ispitavanje pravnih i ustavnih mogućnosti za osnivanje REKOM-a.
“Išli smo na ulice da razgovaramo, objašnjavamo. Imamo i tim javnih zagovarača inicijative koji čine poznate ličnosti iz svih država nekadašnje Jugoslavije. I konačno, imamo ovaj rezultat – afirmisali smo inicijativu kao pristup bez kojeg nema pomirenja”, zadovoljna je Kandić.
Podsetila je na važnost postojanja Kosovske knjige pamćenja koja se odnosi na žrtve ’98 godine, na sprovođenje procesa popisa svih onih koji su stradali u ratu u Hrvatskoj ’90-tih, da su u januaru ove godine objavljene četiri bosanske knjige mrtvih…
“Znači, polako zadatak REKOM-a postaje nešto što je ostvarivo. Prioritet svih nas koji radimo na dokumentovanju žrtava je da ne dozvolimo da se zaboravi prošlost – to je dug prema onima kojih nema”, navela je regionalni koordinator.
Kao “veliku stvar” doživljava činjenicu da je Kolicija za REKOM, koja okuplja više od 1.800 organizacija civilnog društva, uspela da predsednici država imenuju svoje lične izaslanike u grupu koja će početi sa razmatranjem predloga iz domena regionalnog procesa.
Pohvalila je hrvatskog predsednika Ivu Josipovića koji je, kaže, prvi u regionu imenovao svog ličnog izaslanika u regionalnu ekspertsku grupu za REKOM, čiji su primer sledili i predsednici ostalih država sa prostora Jugoslavije, osim Srbije.
“Ono što mi se čini sada je da bi bilo dobro da i Srbija bude uključena, da predsednik Republike Srbije razume koliko je to važno i zbog naših žrtava. Naša poruka je da je REKOM šansa da Srbija dobije mesto u toj regionalnoj saradnji, a srpske žrtve priznanje koje im pripada kao i drugim žrtvama”, naglasila je Kandić.
U očekivanju reakcije i od predsednika Srbije, regionalni koordinator procesa REKOM najavila je sastanak izaslanika predsednika država u regionu tokom aprila u Zagrebu, koji će će biti prethodnica Forumu za tranzicionu pravdu 17. i 18 maja u Sarajevu na temu pomirenja na Balkanu.
