Izvor: Koha Ditore
,,Veliki deo Srba je zaposlen u paralenim institucijama Vlade Srbije koje funkcionišu na Kosovu., kao i u drugim objektima koji su pod njihovom kontrolom”, izjavili su predstavnici FHP.
Priština 29. Maj – Vlada Srbije ometa inegraciju kosovskih Srba u Republici Kosovo, konstatovao je u četvrtak FHP, na konferenciji održanoj u hotelu ,,Grand” u Prištini. Ova konstatacija je proizašla iz istraživanja koji su obavljena u vezi prava manjina u praksi, a prezentirano je pred predstavnicima manjinskih zajednica kao i pred predstavnicima institucija Republike Kosova. ,,Proglašenje nezavisnosti Kosova, je najviše rezultiralo kod Srba da napuste radna mesta u institucijama Kosova, kao i to da Vlada Srbije vrši pritisak nad srbima da napuste radna mesta koja su u okviru Vlade Kosova” rečeno je u izveštaju.
Za vreme prezentacije, koordinatorka Ardita Metaj Dika , oslanjajući se na podatke iz OSBE-a, rekla je da etničke zajednice čine 10 posto od ukupnog stanovništva Kosova. Srbi čine većinski broj etničke zajednice sa 5.32 posto, za njima Romi, Aškalije i Egipćani sa 1,72 posto, goranci i Turci sa 0,70 posto.
Na osnovu istraživanja FHP proizilazi da su Turci, Bošnjaci, Aškalije i Egipćani općenito integrisani u Kosovsko drustvo, ali za vreme istraživanja nisu primetili neko vidno poboljšanje u integraciji Srba i Roma.
,,Prava manjina nastavljaju da se krše svakodnavno. Institucije Kosova nisu preduzele neophodne mere koje bi sprečile narušavanje osnovnih načela prava kao i primenu Zakona protiv diskriminacije” konstatovano je u izveštaju.
Prema FHP, najveći problem svih zajednica na Kosovu, obuhvatajući i Albance je nezaposlenost, manjine još uvek nisu proporcionalno zastupljene u centralnim i lokalnim institucijama Kosova, kao ni u javnim preduzećima.
Najveći deo Srba je zaposlen u paralelnim institucijama Vlade Srbije koje funkcionišu na Kosovu, kao i u objektima koji su pod njihovom kontrolom, izjavili su predstavnici FHP.
Izmedu ostalog date su preporuke Vladi Kosova, sa ciljem da se poboljša položaj etničkih zajednica na Kosovu i da se respektuju njihova prava na zapošljavanje, upotreba maternjeg jezika u svakodnavnom životu kao i obrazovanje na jezicima manjina.
“Vlada Kosova treba da uključi predstavnike manjina u procesu donošenja odluka za dobrobit svih građana Kosova, kako na lokalnom tako i na centralnom nivou”, bila je prva preporuka.
Uzimajući u obzir da je istraživanje pokazalo da su sve zajednice na Kosovu, obuhvatajući i Albance: “Nezadovoljni su radom kancelarija za zajednice, s obzirom da se direktori postavljaju prema mađupartijskim dogovorima”.
Vladi se sugerisalo da se predstavnici ovih kancelarija biraju na osnovu kvalifikacija kroz otvoren proces zapošljavanja.
”Institucije Kosova treba da stvore uslove kako bi se manjine zapošljavale kako u društvenim tako i u privatnim sektorima. Procenat zaposlenih pripadnika manjina u javnim preduzećima treba da odslika etničku strukturu regiona u kojem određeno javno preduzeće obavlja svoju delatnost,” preporuka iz izveštaja.
Među ostali preporukama su da RTK signal, treba da pokriva celu teritoriju Kosova, kosovski mediji treba da su otvoreniji prema manjinskim zajednicama, kao i to da KPS treba da istražuje sve slučajeve etnički motivisanog nasilja.
Na konferenciji su govorili i predstavnici Kosovskih institucija, među njima Bashkim Ibishi , zamenik direktora za zajednice pri uredu premijera, Armand Krasniqi i Samet Dalipi, savetnici Vlade Kosova.
U delu koji je bio predviđen za debat stavove su izjasnili i predstavnici KMDLNJ, druge NVO kao i predstavnici manjina.
FHP je osnovan 1992 godine od strane gospođe Nataše Kandić aktivistkinje za zaštitu ljudskih prava, koja ima za cilj dokumentovanje narušavanja ljudskih prava za vreme oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, zagarantovanu pravnu pomoć, zaštitu žrtava pred nacionalnim sudovima i međunarodnim telima.
