Beograd – – Evropska komisija kritikovala je Srbiju zbog neizbora tužioca za ratne zločine, zbog čega je Državno veće tužilaca (DVT) nedavno moralo opet da raspiše novi konkurs za tu poziciju, saznaje Danas iz diplomatskih izvora bliskih Briselu.
Takođe, Komisija je kritikovala Beograd i zbog izbora ostalih tužilaca, jer kako nam je ukazano, Brisel smatra da je njihov izbor “isuviše politizovan”. Ova negodovanja EK upućena su članovima pregovaračkog tima Srbije na čijem je čelu Tanja Miščević. Međutim, Danas nije uspeo da dobije komentar ni od Miščevićeve, ali ni od Jadranke Joksimović, ministarke bez portfelja zadužene za evrointegracije.
Packe iz Brisela stigle su srpskim vlastima ne samo zbog toga što Skupština Srbije nije izabrala novog tužioca za ratne zločine na zasedanju 21. decembra, već i zbog trenutnog funkcionisanja samog Tužilaštva, najpre zbog toga što republička tužiteljka Zagorka Dolovac još nije imenovala vršioca funkcije na poziciji na kojoj je godinama bio Vladimir Vukčević.
Oglas DVT-a za tužioca za ratne zločine, koji je potpisala Dolovac, objavljen je u Službenom glasniku 12. februara, a rok za podnošenje prijava je 15 dana od dana njegovog objavljivanja. Međutim, kako smo već pisali, naši izvori tvrde da izbor Vukčevićevog zamenika može da traje mesecima, jer DVT treba ponovo da utvrdi listu kandidata.
Inače, kandidati mogu da budu i oni sa prethodne liste – Dejan Terzić, Đorđe Ostojić, Milan Petrović, Mioljub Vitorović, Snežana Stojaković i Sonja Milićević – između kojih parlament nije uspeo da se odluči, ali i novi.
Da bi novi tužilac bio izabran neophodno je da dobije 126 poslaničkih glasova. Prilikom decembarskog glasanja u Skupštini, za Terzića je glasalo 109 poslanika, za Stojkovićevu 75, Ostojića šest, dok su zamenici tužioca za ratne zločine Milan Petrović i Miroljub Vitorović dobili pet, odnosno sedam glasova.
Danas je opširno pisao o njihovim Programima organizacije i unapređenja Tužilaštva za ratne zločine za period od 2016. do 2022. godine, u kojima su se praktično svi bavili istim stvarima – jačanjem sistema podrške svedocima, povećanjem kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu, te regionalnom saradnjom. Zanimljiv je program Stanojkovićeve, koja se pozvala na lične kontakte sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom i istakla da bi odmah radila na procesuiranju svih krivičnih dela ratnih zločina iz operacija “Bljesak” i “Oluja”, i uvela suđenja u odsustvu.
Prema saznanjima našeg lista, Bramerc je negodovao kod srpskih vlasti zbog dovođenja u vezu sa izborom tužioca za ratne zločine u Srbiji i pozivanjem kandidata na njega.
Preuzeto sa portala Danas
