Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Momir Stojanović izjavio je da je čuo da je za njim raspisana “crvena” Interpolova poternica, ali i da se nada reakciji države Srbije.
“Nadam se da imam državu koja će o tome da odluči jer raspisati ovakvu poternicu za cilj ima zaplašivanje Srba da se vrate na KiM i da se njihova imovina razgrabi”, rekao je Stojanović, koji je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Stojanović je pojasnio da raspisivanje poternice ima veze sa odlukom UN da se formira sud za zločine OVK na KiM i da je Osnovni sud u Đakovici, gde je inače rođen, pokrenuo krivičnu prijavu protiv 17 Srba među kojima je i njegovo ime.
Uveren je, kaže, da će biti još takvih optužnica po gradovima na Kosovu a sve, kako kaže, sa ciljem da se ublaže efekti formiranji tog suda.
On je ocenio neprimerenim da Opštinski sud rasipisuje “crvenu” poternicu, uz napomenu da je ponosan na sve što je radio i da nema nameru da se stavlja u poziciju da se brani.
Stojanović je objasnio da je od 1993. do 1996. bio zamenik načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa a do 1999. i njen načelnik.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da je ono što je Stojanović radio na Kosovu kao načelnik službi bezbednosti i Prištinskog korpusa, dostupno.
“On je u nekoliko navrata bio svedok u Haškom tribunal, ja ne vidim šta sad sud u đakovici pokušava da uradi. Ako je na slobodi Ramuš Haradinaj, koji je na podruccju đakovice i Deccana poccinio užasne ratne zloccine, onda ne znam o ccemu bilo ko na KIM može više da pricca”, rekao je Drecun.
Odluku je za N1 prokomentarisala Nataša Kandić:
Ona je istakla da nije neočekivano da se sa Kosova sada upućuju poternice za oficirima koji su bili locirani u Đakovici.
“Imajući u vidu šta se dogodilo u dolini Caragoj i koliki su zločini počinjeni u opštini Đakovica nije neočekivano da se sa Kosova upućuju poternice za oficirima koji su bili i locirani u opštini Đakovica. Krajem aprila, tačnije 27. aprila 1999. godine više od 250 Albanaca je zaustavljeno, odvojeno od porodica u selu Meje i njima se dugo nije znala ni sudbina ni trag da bi onda nakon svrgavanja Miloševića bila otkrivena masovna grobnica u Batajnici gde su bila njihova tela.”
