Dugo trajanje suđenja, smanjivanje broja optužnica i veličanje ratnih zločina. To je, po oceni Fonda za humanitarno pravo, sažeti opis postupaka za ratne zločine koji se vode u Srbiji. Tokom nedavne halabuke oko Rezolucije o sećanju na genocid u Srebrenici, u argumentaciji srpskih vlasti, koje su se protivile tom dokumentu, čulo se, pre svega, da su svi postupci za ratne zločine završeni i da je sve već presuđeno na šta su upućeni odmah skrenuli pažnju da to nije tačno. O suđenjima za ratne zločine, sada skoro tri decenije nakon rata, za Dnevnik Tv Nova govorio je Nenad Golčevski, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine Fonda za humanitarno pravo „nedvosmisleno pokazuje pad efikasnosti i kvaliteta sudskih procesa za ratne zločine u Srbiji“.
„Taj pad kvaliteta i efikasnosti je intenzivan a manjkavosti u radu pojavljuju se u radu Tužilaštva za ratne zločine, sudskog Veća za ratne zločine i u radu Visokog saveta sudstva“, rekao je Golčevski.
On je rekao da se osnovano sumnja „da takvo loše stanje u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji nije rezultat nedostatka resursa, stručnosti ili ljudskih kapaciteta, već je to željeni rezultat tretnutnih vlasti u Srbiji, da su rezultat koji oni žele jalove, neefikasne, nekredibilne i netransparentne institucije za procesuiranje ratnih zločina“.
Golčevski kaže da su sakrivanje, ignorisanje i poricanje činjenica o zločinima i žrtvama postali norma u politici i javnom govoru u Srbiji, a da se „osuđeni ratni zločinci javno promovišu i obavljaju važne državne funkcije.
Izvor: nova.rs
