Povodom odluke resornog ministarstva da žrtvama i porodicama žrtava teških zločina počinjenih van granica Srbije oduzme stečena svojstva civilnih žrtava rata, Fond za humanitarno pravo obratio se otvorenim pismom premijeru Ivici Dačiću u kom se ističe diskriminatorni odnos države i neosetljivost za dobrobit civila stradalih u ratovima devedesetih.
Lavinu ukidanja statusa civilnih žrtava rata pokrenula je prošle godine opština Priboj kada je, pozivanjem na važeći zakon koji takvo svojstvo priznaje samo žrtvama zločina počinjenih na teritoriji Srbije, odbijen zahtev da se porodicama tri žrtve otmice iz Sjeverina dodeli ovaj vid državne pomoći.
U ime porodica žrtava, Fond za humanitarno pravo uložio je žalbu ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Reč je o građanima Srbije, porodicama 16 osoba bošnjačke nacionalnosti koji su oktobra 1992. oteti iz autobusa u delu trase koja prelazi preko teritorije Bosne i Hrecgovine. Otmicu i masakr izvršila je zloglasna jedinica vojske bosanskih Srba „Osvetnici“, pod komandom Milana Lukića. Tela 15 otetih do danas nisu nađena.
Ne samo da nije prihvatilo žalbu advokata FHP, ministarstvo je zloupotrebilo dokumentaciju priloženu uz žalbu u kojoj su se zastupnici porodica žrtava pozvali na dobru praksu po kojoj je status civilnih žrtava rata dodeljen i u slučajevima koji su se desili na teritoriji Hrvatske i BiH, u vreme kada osobe nisu ni imale srpsko državljanstvo. Minsitarstvo je potom sprovelo službeni nadzor kako bi se ukinula sva rešenja kojima su priznata svojstva civilnih invalida rata u slučajevima koji su se desili van teritorije Srbije.
Ovaj oblik socijalne pomoći žrtvama teških zločina ukinut je tako, između ostalog, i G.T. koja je kao 13-godišnja devojčica u potpunosti oslepela kada su na nju pucali pripadnici hrvatske vojske tokom akcije Oluja i D.N. koja je ostala teški invalid nakon brutalne torture koju je preživela u logoru Dretelj (BiH) pod kontrolom pripadnika vojske bosanskih Hrvata, saopštio je FHP.
„Sa stanovišta ljudskih prava i solidarnosti sa žrtvama najtežih zločina počinjenih tokom ratova devedesetih, ukidanje stečenih prava nekolicini civilnih invalida rata, odnosno članovima porodica žrtava koje su stradale van teritorije Republike Srbije sa pozivanjem na princip teritorijalnog važenja zakona predstavlja svojevrsno kažnjavanje žrtava nezabeleženo u zemljama bivše Jugoslavije. U pitanju su stečena prava koja, osim što ovim osobama predstavljaju osnovni izvor egzistencije često jesu i jedini vid priznanja da je prema njima učinjena nepravda“, ističe se u pismu upućenom Ivici Dačiću.
Odsustvo elementarnog saosećanja ministarstva rada i socijalne politike i odluka kojom se ove žrtve na najgrublji način odstranjuju iz sistema državne podrške, suprotno je načelnoj ulozi ministarstva u unapređenju položaja žrtava.
Napominjući da nadležni ministar Jovan Krkobabić nije odgovorio na pismo upućeno pre dva meseca, kao ni na desetine telefonskih poziva u međuvremenu, Fond za humanitarno pravo zatražio je od premijera da svojim autoritetom pomogne u pronalaženju zadovoljavajućeg rešenja.
FHP traži da se osobama kojima je ministarstvo u postupcima službenog nadzora ukinulo svojstvo civilnih invalida rata to svojstvo vrati, kao i da se porodicama otetih Sjeverinaca prizna svojstvo člana porodice civilne žrtve rata, zaključuje se u pismu Ivici Dačiću „uz uverenje da u državi koja se deklarativno zalaže za vrednosti socijalne pravde i brige o najugroženijima rigidni pravni principi ne mogu imati primat nad dobrobiti i ljudskim dostojanstvom žrtava teških zločina“.
Pripremila Milica Jovanović
