Memorijalno groblje žrtava Domovinskog rata u Vukovaru, ilustrativna fotografija
Zagreb i Beograd oprečno su reagovali nakon informacije da je postignuta saglasnost o deblokadi puta Srbije ka EU. Dok iz Hrvatske tvrde da su ugrađeni svi njeni zahtevi, uključujući i najnoviji o pravu žrtava rata na odštetu, zvaničnici Srbije tvrde da hrvatski zahtevi nisu usvojeni.
Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozviak javlja da je neka vrsta kompromisa napravljena formulacijom da Srbija ima obavezu da se bavi relevantnim pitanjima iz sfere regionalnih integracija.
Bez obzira na to kakve su stvarne obaveze Srbije u primeni poglavlja 23 o vladavini prava u odnosu na hrvatske zahteve, uključujući i prava žrtava rata na odštetu, RSE istražuje kakav je status žrtava rata u obe države.
Oni koji se bave ljudskim pravima kažu da je odnos prema žrtvama rata jedno od najakutnijih u oblasti ljudskih prava u Srbiji. Slično je i u Hrvatskoj. Prema važećim zakonima u obe države, žrtve rata su praktično nevidljive i sasvim obespravljene.
O tome govore primeri koje najpre navodimo.
Početkom decembra prošle godine u Srbiji je doneta presuda o odšteti koju država Srbija treba da plati Stjepanu Oskomiću za ubistvo njegovih roditelja i jedne rođake u Kukuljevcu kod Šida 1993. godine. Stjepan nam je tada rekao da su Šešeljevi radikali došli iz raznih gradova u Srbiji i ubili članove njegove porodice koji su mirno obrađivali svoje njive.
Pri tom, on kaže da za njega novac za odštetu nije bitan.
“Bitno je da se zna da se to dogodilo!”, rekao nam Stjepan.
Međutim, i taj novac, ma koliko bio nevažan, nije stigao do Stjepana. Slučaj još nije okončan , jer se država žalila na presudu.
U Hrvatskoj je poznat slučaj ubijene porodice Zec u Zagrebu na početku rata. “Za to ubistvo Hrvatska je platila odštetu”, objašnjava Vesna Teršelič, voditeljica nevladine organizacije Dokumenta iz Zagreba.
Vesna Teršelič
“To je bio važan korak, ali je tada Vlada donela jednokratnu odluku, očito da bi u drugim slučajevima izbegla stvaranje sudskih presedana. Mnogi koji su tužili Republiku Hrvatsku, u većini slučajeva, ne samo da nisu dobili obeštećenje, već im je Republika Hrvatska naplatila i parnične troškove”, kaže Teršelič.
Ta dva slučaja koja su samo retki primeri za koje javnost, krije se hiljade žrtava i njihovih porodica u obe države koje nemaju nikakvih prava i koji su van zakona.
Prema proceni Fonda za humanitarno pravo u Srbiji ima oko 20 hiljada civilnih žrtava rata. Zakon Srbije od tog broja priznaje samo deset odsto.
Do sada je u Srbiji samo u nekoliko slučaja, nakon suđenja koja su trajala godinama, država platila odštetu žrtvama ili njihovim porodicama, kaže dirketorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović.
Sandra Orlović
“Odštete su, međutim, izuzetno niske. To su sramotno mali iznosi u poređenju sa novcem koji dobijaju političari ili estradne zvezde koji se međusobno tuže za uvrede”, kaže Sandra Orlović.
Položaj žrtava rata je, kako objašnjava Orlović, jedno od najakutnijh pitanja ljudskih prava u Srbiji.
Zakon o pravima i statusu žrtava rata je u Srbiji na snazi još iz Miloševićevog vremena. Taj zakon više od 90 odsto žrtava rata koje žive u Srbiji, ostavlja van zakona – ne priznaje im nikakav status, a time ostaju i bez ikakve podrške države.
Sandra Orlović veruje da je hrvatskoj vladi u prvom redu važan odnos Srbije prema hrvatskim državljanima koji su u prvim godinama rata stradali od JNA, posebno slučajevi civila i ratnih zarobljenika koji su dovođeni u Srbiju, držani u logorima i izloženi torturi i nečovečanim postupanjima. Takvih je, konstatuje, na hiljade.
Vesna Teršelič kaže da sve žrtve rata imaju pravo na obeštećenje i da bi to trebalo da regulišu i Srbija i Hrvatska. Situacija nije ista u obe države,ali je uporediva.
“Organizacije za ljudska prava i u Srbiji i u Hrvatskoj, skupa sa udruženjima žrtava, godinama se bore za priznanje prava žrtava, do sada sa vrlo mršavim ili nikakvim uspehom”, kaže Vesna Teršelič komentarišući zahtev Hrvatske da se u platformi za poglavlje 23 ugradi i pravo na odštetu žrtavama rata.
“Iz perspektive žrtava i organizacija za ljudska prava želimo koristiti sve puteve kojima možemo eventualno stići do situacije u kojoj će se zakonski regulirati ta prava. Ne priželjkujem nikakve dodatne pritiske na putu evropskih integracija za Srbiju, ali upozoravam na to da ni jedna ni druga zemlja nisu napravile ono što su odavno trebale”, zaključuje Vesna Teršelič.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa
