Beograd – Masakr se dogodio četvrtog dana NATO intervencije, 28. marta 1999. godine. Saranda Bogujevci imala je samo 13 godina kada su joj pripadnici jedinice MUP-a Srbije “Škorpiona”, u dvorištu porodice Gaši u Podujevu, ispred očiju ubili majku, dva brata i još 11 članova familije.
Saranda i još četvoro dece preživeli su streljanje. Pretvarala se da je mrtva, iako ranjena sa 16 metaka. Osim nje, preživeli su i njeni rođaci Fatos, Jehona, Lirije i Genc Bogujevci.
– Bili smo u kući, u centru Podujeva. Otac i ujak nisu bili s nama, krili su se u gradu. Mislili su da ćemo biti bezbedni, jer su ostale žene sa decom. Sa nama je bio i otac Envera Durićija. Pošto smo primetili policijski auto, odlučili smo da odemo u kuću ujaka moga oca. Upali su vojnici, izveli nas sve napolje i odveli kod policijske stanice gde su nas postrojili – priča za naš list svoju tragičnu priču Saranda. Govori teško, s pauzama. Kaže da joj je s godinama sve teže i teže da se priseća tog užasnog dana.
Videla je majčinog ujaka i oca Envera Durićija. Vojnici su ih uveli u prodavnicu, nakon čega su se čula dva pucnja. Potom su žene i decu, među kojima je bila i Saranda, vratili u baštu i stavili uza zid. Njena ujna je vikala na srpskom: “Oni su samo deca”. Jedan od vojnika je prvo nju ubio. Počeli su da pucaju.
– Pravila sam se da sam mrtva, pokušavala sam da ne dišem. Tako sam preživela. Gledala sam to u TV serijama. Otišli su, uspela sam da podignem glavu… Videla sam Genca. Posle kratkog vremena primetila sam da neko dolazi, pa sam se vratila u poziciju u kojoj sam bila i rekla Gencu da legne. Ipak, bila je to regularna vojska. Pogledali su mi povrede i odveli u prištinsku bolnicu – priča nam Saranda.
U dvorištu kuće porodice Gaši ležalo je četrnaestoro mrtvih žena i dece. “Škorpioni” su iz automatskih pušaka ubili Salu Bogujevci (39) i njene sinove Shpenda (13) i Shpetima (10), Shefkate Bogujevci (43), njenu ćerku Noru (15) i svekrvu Shehide (67), njihovu rođaku Nefise Llugaliu (55) i njenu snaju Fezdrije (21), Fitnete Duriqi (36) i njeno četvoro dece – Dafinu (9), Arbera (7), Mimozu (4) i Albina (2) i njenu svekrvu Ismu (69). Iako teško ranjena i sa samo 13 godina, u prištinskoj bolnici medicinske sestre i doktori srpske nacionalnosti – mada ne svi, naglašava – nisu želeli da joj pomognu. Na intenzivnoj nezi videla je Jehonu. Kasnije je saznala da su tu i Fatos i Genc.
– Jedna sestra mi je stalno govorila ružne stvari o Albancima. Na primer: “Hteli ste NATO, sada nemate ništa”. Hranu bi nam ostavile tako da nismo mogli zbog teških rana da je dohvatimo. Jeli smo rukama. Ponekad sam vršila nuždu u krevetu, jer od povreda nisam mogla sama da odem do toaleta – priseća se Saranda. Dodaje da je ipak bilo medicinskih sestara i lekara koji su pokušavali da brinu o njima.
U bolnici su bili do kraja rata, sem Lirije, koja je zbog teških povreda prebačena u Beograd. Uz pomoć oca jednog dečaka koji je takođe ležao u bolnici, Sarandin otac je saznao da su i oni tu. Po ulasku NATO snaga, a uz pomoć britanskih lekara, evakuisani su u Mančester u Englesku. Tamo su dobili neophodnu pomoć i podršku.
Prvi osnovni sud u Beogradu nedavno je doneo presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da isplati naknadu štete za 24 najbliža srodnika četrnaestoro žena i dece koje su ubili “Škorpioni” u iznosu od 25,9 miliona dinara. Saranda kaže da država mora da preuzme odgovornost i smatra da je presudom Republika Srbija želela da s ovom pričom završi, kao da se nikada nije ni desila.
– Ispada da život naših porodica nije vredan – ističe Saranda i dodaje da njena porodica neće prihvatiti odštetu, jer je uvredljiva.
Za ovaj zločin 2010. osuđeni su Dragan Borojević, Miodrag Šolaja i Dragan Medić, dok je Željko Đukić nakon ponavljanja postupka osuđen 2011. godine. Pre njih, sud je osudio i Sašu Cvjetana. Fond za humanitarno pravo pokrenuo je 2008. postupak za naknadu štete protiv Republike Srbije, u ime Sarande, Jehone i Lirije Bogujevci. Prošle sedmice je saslušanje Sarande, koja je morala iz Velike Britanije da dođe u Srbiju, odloženo, jer još nije imenovan novi sudija. To će biti četvrti po redu.
Izložba o tragičnoj sudbini
Svoju tragičnu priču Saranda, Fatos i Jehona Bogujevci prikazali su izložbom “Bogujevci – vizuelna istorija, omaž svim porodicama i žrtvama rata”, koja rekonstruiše događaje od 28. marta 1999. Izložba je dosad postavljana u Beogradu, Prištini i Tirani, a u planu je i BiH, Hrvatska, Belgija… Saranda za Danas kaže da je izložbu u Beogradu 2013. došlo da vidi dosta mladih ljudi, parova sa decom, starijih, te da je zadovoljna kako je sve prošlo. “LJudi generalno ne znaju šta se dešavalo. Nije lako to prihvatiti. Ali je važno da se obrazuju, da država prihvati odgovornost za ono što se desilo. Znam da se to neće desiti sutra, da je potrebno vreme, i baš zbog toga je uvek treba podsećati”, kaže Saranda.
Preuzeto sa portala Danas
