U Dunavu kod mesta Tekija nedaleko od Kladova, 6. aprila 1999. godine izvučena je hladnjača sa leševima Albanaca koji su ubijeni na Kosovu, a čija su tela potom preneta u Srbiju. Slučaj je odmah proglašen državnom tajnom pa je javnost tek posle dve godine saznala o čemu se zapravo radi kada je u listu Timočka krimi revija iz Zaječara, 1. maja 2001. objavljen tekst u kome se otkriva da se u hladnjači nalazilo 50 leševa kosovskih Albanaca.
U svom Dosiju „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ iz januara 2017. godine, Fond za Humanitarno pravo (FHP) opisuje kako su leševi albanskih civila sa Kosova uspešno skrivani u masovnim grobnicama u Srbiji skoro dve godine nakon završetka sukoba, odnosno sve do proleća 2001. kada je zahvaljujući istrazi Radne grupe MUP-a Srbije utvrđen i obelodanjen deo činjenica u vezi sa tajnom operacijom skrivanja tela.
„Radna grupa je formirana 8. maja 2001. po nalogu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, sedam dana nakon što je u zaječarskim novinama Timočka krimi revija objavljen tekst „50 leša u hladnjači – državna tajna“. U tekstu se prenosi ispovest profesionalnog ronioca iz Kladova Živadina Žike Đorđevića o otkrivanju hladnjače sa ljudskim telima u Dunavu kod mesta Tekija blizu Kladova, u istočnoj Srbiji. Već na početku članka navodi se da je o otkriću hladnjače „bila obaveštena policija, javni tužioci, istražne sudije i sam policijski vrh MUP-a Srbije“, nakon čega je slučaj proglašen državnom tajnom“, piše u Dosijeu.
Kako se dalje navodi, akcija izvlačenja leševa iz Dunava kod Tekije i njihovog prebacivanja u Batajnicu kod Beograda koordinirana je iz samog vrha policije, a u njoj je učestvovao veliki broj pripadnika resora javne i državne bezbednosti, kao i jedan broj civila iz Javnog preduzeća „Komunalac“ i Hidroelektrane „Đerdap“.
„Kada je kamion sa leševima isplivao iz Dunava, ministar unutrašnjih poslova i načelnik RJB MUP-a Vlastimir Đorđević proglasili su ceo slučaj državnom tajnom i u svrhu prikrivanja zločina pokrenuli akciju pod nazivom „Dubina II“. Naređenja su dolazila sa čelnih pozicija u policiji i linijom rukovođenja i komandovanja prenošena do izvršilaca na terenu… Đorđević je u iskazu pred MKSJ naveo da je tokom akcije premeštanja leševa bio u koordinaciji sa ministrom Vlajkom Stojiljkovićem… Važnu ulogu u akciji „Dubina II“ imao je načelnik Uprave kriminalističke policije Dragan Ilić. Iz dokumenata se vidi da je od generala Vlastimira Đorđevića zahtevao isplatu dnevnica za osobe van MUP-a koje su učestvovale u izvlačenju leševa iz hladnjače kod Tekije, pre svega za radnike preduzeća „Komunalac“… Mada je bivši načelnik RDB MUP-a Radomir Marković u izjavi službenom licu Centra RDB Beograd MUP-a Srbije rekao da nije hteo „da dozvoli da RDB bude umešan u morbidnu priču naknadnog otkopavanja i odvoženja leševa“, dokazi ukazuju na umešanost njemu podređenih lica u akciju „Dubina II“, piše u Dosijeu FHP-a.
Od 2001. u Srbiji su otkrivene masovne grobnice sa telima 941 Albanca na četiri lokacije. Po podacima UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicine, ističu u FHP-u, u Batajnici su otkrivena 744 leša, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, kod jezera Perućac 84 tela, u masovnoj grobnici Rudnica najmanje 52 leša.
„Prve informacije o tajnom premeštanju tela kosovskih Albanaca sa Kosova u Srbiju i njihovom pokopavanju u masovne grobnice obelodanila je Radna grupa MUP Srbije 25. maja 2001. u dokumentu „Informacija“. Već u „Informaciji“ saopšteno da je odluka o skrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. na najvišem državnom nivou i da je tada na jednom sastanku tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević naložio ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću preduzimanje mera kako bi se prikrili dokazi o izvršenim zločinima nad albanskim civilima“, piše u FHP-ovom Dosijeu.
Preuzeto sa portala Danas
