Višegodišnja ćutnja oko statusa i zaštite silovanih žena je konačno okončana. Iako se 15 godina pokušavalo zaboraviti zbog, pre svega razvijenih predrasuda da je seksualno zlostavljanje žena zapravo sramota, ne samo za porodicu, nego i za naciju, Skupština je u četvrtak donela odluku o zakonskoj zaštiti silovanih osoba na Kosovu.
Sa 69 glasova za, devet protiv i jednim uzdržanim, poslanici Skupštine su u drugom čitanju usvojili nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK i civilnih žrtava rata i njihovih porodica, u koji je sada uvrštena i kategorija silovanih osoba tokom rata na Kosovu.
Ovaj zakon će odsada regulisati i status i prava silovanih osoba tokom rata, onih koje su preživele seksualno zlostavljanje i silovanje tokom perioda od 27.februara 1998. do 20.juna 1999. godine.
Ove osobe će uživati posebne benificije kao što su lekarska i fizikalna rehabilitacija, zdravstvene usluge bez nadoknade u zdravstvenim javnim institucijama, zdravstvene usluge van zemlje, profesionalno reosposobljavanje; biće oslobođene od poreza na imovinu, od tarife i imaće smanjenje troškove električne energije, te pravo stambenog zbrinjavanja.
Za razliku od ostalih kategorija u ovom zakonu, seksualno zlostavljane osobe međutim neće biti oslobođene od poreza i carina specijalnih vozila za ličnu upotrebu, benificirani staž, neće iamti prednost za upis u prijem u javno obrazovane institucije i dr.
Usvojene izmene takođe nalažu i ostvarivanje penzija u visini od 300 eura. Osobe silovane tokom rata mogu podneti zahtev za ostvarivanje prava u roku od pet godina.
Predsednik Skupštine, Jakup Krasniqi, pri usvajanju izmena kazao je da ova kategorija, kao i sve ostale proizašle iz rata, zaslužuju dostojanstven život i društvenu i državnu zaštitu.
Daljih diskusija nije bilo osim što je po ovom pitanju govorila jedino poslanik iz srpske zajednice, Rada Trajković. Ona je kazala da i pored toga što ima rezerve i „ne podržava sve ono što je u funkciji favorizacije OVK-a, ono što se odnosi na žene silovane tokom rata je vrlo prihvatljivo“.
„Posle rata, sve možemo da izgradimo, i srušene kuće, i porušenu infrastrukturu, možemo mnoge stvari da uradimo, da saniramo što se desilo, ali posledice silovanja su zaista trajne kod svih onih žena koje su bile izložene takvom činu neodgovornih ljudi.U tom konteksu želim da podržim izjavu predsednice države,Atifete Jahjaga, ali bih isto tako volela da te žene, ili makar one najhrabrije, budu zajedno sa predsednicom predstavljanje javnosti kao borba da se to više nikada ne desi, ali i kao podrška, jer znamo koliko one trpe mentalno, psihički, fizički, u smislu šikaniranja unutar porodica. Mi smo ipak Balkan, konzervativno društvo, i imamo jedan zaista potpuno neodgovoran odnos prema ženama koje nažalost su stradale ne svojom krivicom nego jednim neodgovornim načinom ponašanja određenih, što bi kazali, velikih ratnika“, kazala je Trajković.
Aktivistkinja za ženska prava, Nazlie Bala prošle godine je bila napadnuta ispred njene kuće kada je podnela zahtev da zlostavljane žene budu zakonski zaštićene.
„Današnjim usvajanjem, ispunjen je zahtev da ove žene imaju zakonsku zaštitu. Iako je to doga došlo sa zakašnjenjem od 14 godina, zahtev je bio i ostao da se ovim ženama pruži pravda. O daljem procesu, o implementaciji i analizama o ovoj kategoriji, biće u rukama aktera koji se direktno bave zlostavljenim ženama tokom rata“, kazala je ona.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International u sredu je pozvala Skupštinu Kosova da usvoji zakon kojim će se omogućiti garantovanje prava žrtvama rata i seksualnog nasilja. Amnesty je takođe pozvao nosioce vlasti na Kosovu da se uzdrže od toga da pozivanjem na tradiciju i običaje izbegnu obaveze reparacije za zločine sekualnog nasilja. Istovemeno su pozvani i da iskoriste svaku javnu priliku da promovišu procesuiranje i kažnjavanje svih formi nasilja nad ženama.
Nedavno je i predsednica Kosova, Atifete Jahjaga posebnim dekretom osnovala Nacionalni savet za žrtve seksualnog nasilja tokom rata, u cilju koordinacije aktivnosti insistucija i agencija za rehabilitaciju oko 20 hiljada lica koja su preživela seksualno nasilje tokom rata.
