Prvooptuženi Radoslav Mitrović, nekadašnji komandant 37. odreda PJP, oslobođen optužbi, ali je zadržan u pritvoru zbog nove istrage za ratni zločin
Policajci Radojko Repanović, komandir policije u Suvoj Reci, i Slađan Čukarić, osuđeni su juče na po 20 godina zatvora, dok su policajac Miroslav Petković i bivši pripadnik Resora državne bezbednostiMilorad Nišavić dobili zatvorske kazne od 15, odnosno 13 godina zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva koji je 26. marta počinjen u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji.
Prvooptuženi Radoslav Mitrović, nekadašnji komandant 37. odreda Posebnih jedinica policije (PJP), Nenad Jovanović, pomoćnik Repanovića i policajac Zoran Petković dobili su oslobađajuće presude. Mitrović će ostati u pritvoru zbog istrage za zločine na Kosmetu koja se vodi protiv njega i još četvorice policajca, pripadnika Posebnih jedinica policije.
Oslobađajuću presudu je sudsko veće, kojem je predsedavala sudija Vinka Beraha-Nikićević, obrazložilo nedostatkom dokaza na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da su Mitrović, Jovanović i Petković počinili dela koja im se optužnicom stavljaju na teret. Ona je dodala da je od zločina prošlo deset godina i da stoga svedoci imaju različita viđenja istog događaja, te zato postaju žrtve sopstvenog pamćenja.
Tokom sudskog postupka utvrđeno je da su Repanović, Čukarić, Nišavić i Petković nedvosmisleno krivi za ubistvo 50 osoba, od kojih su 48 iz porodice Beriša. Među njima je bilo najviše žena, od kojih jedna u osmom mesecu trudnoće, kao i devetnaestoro dece.
Oni su 26. marta 1999. godine u 12 časova opkolili kuće u kojima su živeli članovi porodice Beriša, da bi neke od njih ubili na licu mesta, a druge prinudili da pođu ka zgradi zanatskog centra. Zatvorivši ih u piceriju „Kalabrija” ubacili su unutra dve ručne bombe. Potom su izvlačili tela pucajući u one koji su davali znake života. Zatim su ih odvezli u već pripremljenu grobnicu u blizini Prizrena, odakle su ih nepoznate osobe prebacile na drugu lokaciju, da bi 2001. godine određen broj tela bio pronađen u masovnoj grobnici u Batajnici.
Na sudu je, takođe, dokazano da je Repanović naredio grupi policajaca, među kojima su bili Čukarić, Petković, Nišavić i sada pokojni Radovan Tanović da ubijaju albanske civile. Repanović je, dodala je sudija Beraha-Nikićević, drugoj grupi policajaca naredio da s pripadnicima civilne zaštite odvezu tela. Beraha-Nikićević je rekla da na sudu nisu dokazani neki događaji iz optužnice, precizirajući da nijednim dokazom nije potvrđeno da je prvooptuženi Mitrović počinio zločin za koji se tereti – da je izdao naredbu Repanoviću da organizuje izvršenje zločina.
Analizirajući iskaz zaštićenog svedoka „A”, koji je teretio Mitrovića da je naredio napad i da je govorio: „Šta čekate, zar treba ja da radim umesto vas”, sudija Beraha-Nikićević je kazala da nije dokazana Mitrovićeva odgovornost.
Prema rečima predsednice sudskog veća, na osnovu iskaza svedoka utvrđeno je da niko iz 37. niti bilo kog drugog odreda PJP nije tog kobnog 26. marta bio u Suvoj Reci. Predsedavajuća je dodala da, iako nije utvrđen Mitrovićev alibi, odnosno da je dokazano kako je on u nekom trenutku ipak bio prisutan u Suvoj Reci, to ne znači automatski da je utvrđena i njegova krivica.
Zastupnik porodica ljudi ubijenih u Suvoj Reci, u martu 1999. godine, Nataša Kandić izjavila je da presudom za taj zločin pravda nije zadovoljena, već se radi o pokušaju da se zaštite oni koji su bili na višim položajima.
– Ova presuda nije pravična ni za optužene ni za žrtve – rekla je Kandićeva novinarima nakon izricanja presude, dodavši da je o sudbini Albanaca odlučivao komandir policijske stanice Repanović, ali da on nije imao moć koju mu je ovo veće pripisalo. Ona je ocenila da presuda kojom su trojica oslobođena krivice za zločin ne može „proći” na Vrhovnom sudu i da će biti vraćena na ponovljeno suđenje.
I dok bi tužilaštvo po automatizmu trebalo da podnese žalbu na oslobađajuću presudu trojici optuženih, branilac Slađana Čukarića, Đorđe Dozet najavio je žalbu na presudu izrečenu njegovom branjeniku koji je optužen na 20 godina zatvora.
Osuđenicima se u visinu zatvorske kazne uračunava i vreme provedeno u pritvoru, počevši od 26. oktobra 2005. godine. Na visinu kazne uticale su i određene otežavajuće, odnosno olakšavajuće okolnosti. Tako je ublažena kazna za Miroslava Petkovića koji je jedini delimično potvrdio navode optužnice i time olakšao dokazni postupak.
Dragana Krstić
