Izvor: Politika
Šta ako srpska vlast pod „okončanjem saradnje” sa Haškim tribunalom podrazumeva i okončanje bavljenja ratnim zločinima
U vezi sa izveštajem haškog tužioca, pred Savetom bezbednosti UN, nakon čega sledi odluka EU o validnosti potpisanog SSP-a, u Srbiji se ponovo sumnja u dobre namere Evropske unije. Zaboravlja se da je uslov potpisivanja SSP-a bio jasan i saglasan stav svih članica EU, a ne samo Holandije, da je za primenu i ratifikaciju sporazuma potrebna „puna saradnja sa Haškim tribunalom”, drugim rečima, hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Kao i uoči potpisivanja SSP-a, i sada predstavnici vlade i nadležnih institucija ukazuju da je njihov cilj okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, da EU ne uvažava napore Srbije, pokazane hapšenjem Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, kao i da ima duple standarde za saradnju sa Hagom. Na istoj strani su i organizacije civilnog društva, uključujući organizacije za ljudska prava, koje potcrtavaju strah javnosti da EU nema razumevanja za srpske probleme, kao što je opasnost od okretanja prema Rusiji.
Iz ugla ljudskih prava „okončanje saradnje sa Haškim tribunalom” kao „konačnog cilja” ozbiljno plaši. Objektivno rečeno, ta saradnja ne može biti okončana, nema kraja, nezavisno od toga da li će Haški tribunal prestati sa radom krajem 2010. godine. I posle formalnog kraja mandata suda, ostaju: arhiva, briga o zatvorenicima na izdržavanju kazne, primena i kontrola primene pravnih novina, korišćenje poverljive tužilačke dokumentacije i, što je najvažnije, nadležnost za suđenja za ratne zločine definitivno i potpuno prelazi na domaće sudove, ali s obavezom da budu u potpunom skladu sa utvrđenim činjenicama u haškim presudama. Ali šta ako srpska vlast pod „okončanjem saradnje” podrazumeva i okončanje bavljenja ratnim zločinima? Zbog te mogućnosti EU mora biti oprezna sa postkonfliktnim društvima, u koja spadaju Srbija i druge države naslednice bivše Jugoslavije. Nijedna sledeća faza evrointegracije neće uspeti bez uslovljavanja i obavezivanja Srbije i ostalih država u regionu na samokritičko preispitivanje sopstvene odgovornosti za nasleđe prošlosti. Bez takvog pristupa, EU će malo moći da pomogne zapadnom Balkanu, gde se poštovanje zakona nikada nije prihvatilo i odomaćilo kao pravilo i temelj političkog i društvenog života.
Veći problem vidim u stavovima organizacija za ljudska prava i predstavnika civilnog društva, koje jednako cenei EU i vlasti u Srbiji. Uoči potpisivanja SSP-a, među organizacijama civilnog društva preovladao je pragmatični politički pristup. Pozivali su EU na razumevanje potrebe političkog trenutka u Srbiji – mislilo se na Kosovo i približavanje Rusiji. Tako i sada, Sonja Liht, koju vladini mediji nazivaju majkom srpskog civilnog društva, a predsednik joj svakodnevno nudi po jednu novu funkciju, poziva EU da ublaži stav prema Srbiji. Ona kaže, prema navodima „Politike”, da je suviše „pojednostavljen” stav po kome se traži hapšenje Ratka Mladića jer, eto, svi, uključujući i haškog tužioca Bramerca, ističu napor Srbije da uhapsi haške optuženike. To njeno tumačenje je demagoško i devalvira postignuto u sferi vladavine prava. Nemam problem kada ministar Jeremić besni i preti da više neće dozvoliti navodno nova uslovljavanja EU. On je oličenje bahate i osione vlasti. Ali šta reći kada neko istupi u ime civilnog društva, kuneći se u ljudska prava i vladavinu prava, kao Sonja Liht, a pritom traži da se napor za hapšenje tretira kao zakonska radnja hapšenja. Moj odgovor je da je hapšenje te dvojice ključ za uspostavljanje vladavine prava, potpune demokratske kontrole nad institucijama i za dalju fazu evrointegracije Srbije. Hapšenje Mladića i Hadžića je prioritet Srbije i uslov demokratske budućnosti države, nezavisno od uslova EU i stavova pojedinaca, iz vlasti i civilnog društva, koji relativizuju potrebu i prioritet da se u Srbiji jednom zauvek uspostavi poštovanje zakona.
Što se tiče optužbe iz kruga vlasti da je EU popustljivija prema Hrvatskoj, ona ne stoji. Tačno je da je EU sa Hrvatskom potpisala SSP pre hapšenja Ante Gotovine, ali se u tom trenutku u Haškom tribunalu pouzdano znalo da je Gotovina lociran i pred hapšenjem.
izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo
Nataša Kandić
