Centar za evoratlantske studije iz Beograda (CEAS) smatra da je, danas predstavljena, evaluirana baza podataka Fonda za humanitarno pravo „Kosovska knjiga pamćenja“ o ljudskim gubitcima (ukupno ukupno 13.538 ljudi – 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca) tokom sukoba na Kosovu, u kojoj su obrađeni i podaci o žrtvama NATO bombardovanja tadašnje SRJ, izuzetna naučna građa na koju zvaničnici Srbije i međunarodne zajednice moraju obratiti dužnu pažnju.
Imajući u vidu metodologiju izrade baze, način prikupljanja i provere informacija, autori baze smatraju da su njome obuhvaćene skoro sve ljudske žrtve tog sukoba, te da je možda ostalo nekoliko desetina nedokumentovanih žrtava, najverovatnije iz porodica koje su cele stradale.
CEAS primećuje da su svojim verodostojnim istraživanjem Fond za humanitarno pravo iz Srbije i sa Kosova i tim renomiranih svetskih stručnjaka koji je sa njima radio demantovali bar tri očito netačna narativa o ljudskim gubicima tokom sukoba na Kosovu, nametnuta srpskoj javnosti još od strane Miloševićevog režima, a koje nažalost ni jedna vlada posle petog oktobra 2000. naovamo nije ni pokušala da proveri.
U Kosovskoj knjizi pamćenja se navodi da je samo tokom 1998. godine poginulo 1 804 Albanaca, civila sa Kosova, dok se u srpskoj javnosti najčešće tvrdi da do početka NATO bombardovanja nije bilo kosovskih civilnih žrtava u većem broju.
U bazi se navodi da je u periodu od 24. marta do 9. juna 1999. godine tokom NATO bombardovanja SRJ stradalo 488 osoba na Kosovu (249 Albanaca, 202 Srba i 7 Roma), u Srbiji 260 osoba, te u Crnoj Gori 10 osoba. Srpski zvaničnici, ali i šira javnost, najčešće govore o nekoliko hiljada žrtava NATO bombardovanja u Srbiji.
CEAS podseća da su ruski ambasador u Srbiji i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, tokom obeležavanja petnaestogodišnjice NATO bombardovanja, očito vrlo neutemeljeno govorili i o desetinama hiljada žrtava.
U spomenutoj bazi se navodi i da je u periodu of 15. juna do 21. decembra 2000. godine na Kosovu stradalo 717 Srba, 307 Albanaca i 233 Roma. U srpskoj javnosti se o tom periodu najčešće govori kao da su tokom njega samo Srbi bili žrtve.
CEAS smatra da je krajnje vreme da pre svega zvaničnici Republike Srbije, i mediji, koji dominantno kreiraju javno mnjenje, preuzmu na sebe odgovornost koja ide sa ulogama koje obavljaju i da se prema istorijskim činjenicama odnose sa poštovanjem, u interesu javnosti, i njene mogućnosti da stekne racionalnu predstavu o nedavnoj prošlosti, baziranu na činjenicama, ne konstrukcijama.
Dodatno, smatramo da je unižavanje stvarnih žrtava ovog sukoba to što im se broj uvećava zbog političko-istorijskih manipulacija.
Beograd, 6.2.2015.
