Kroz udžbenike istorije ili građanskog vaspitanja, učenici osnovnih i srednjih škola na Kosovu moraju da uče o tranzicionoj pravdi, smatraju u Fondu za humanitarno pravo na Kosovu.
U organizaciji ovog fonda, u petak je održan okrugli sto na temu „Suočavanje s prošlošću preko istorijskih udžbenika ili putem građanskog vaspitanja“, kako bi se podstakla revizija školskih udžbenika po tom pitanju.
Fond za humanitarno pravo na Kosovu je pre dve godine sproveo projekat koji se tiče obrazovanja mladih u oblasti tranzicione pravde. U sklopu njega, održan je niz predavanja u srednjim školama širom Kosova, a uočeni su i nedostaci.
Šef kancelarije Fonda za humantirano pravo na Kosovu Bekim Bljakaj, kazao je na okruglom stolu u Prištini da je potrebno da se izvrši izmena školskih udžbenika, naročito istorije, kada su u pitanju događaji iz ’90-tih godina, odnosno period pre i posle rata na Kosovu.
„Naši nalazi su bili da se taj deo istorije sastoji od nekih podataka koji nisu tačni, i mi smo se nadali da se oni mogu promeniti, kako bi se učenici osnovnih i srednjih škola ispravno informisali o ratnim štetama, odnosno, o ljudskim gubicima“, kazao je Bljakaj.
On je dodao i to da se u nijednom školskom udžbeniku, na osnovnom i srednjem nivou, ne govori o mehanizmima tranzicione pravde, što je potrebno.
„To je važno zbog procesa kroz koje prolazi Kosovo, osnivanje različitih mehanizama koji se tiču suočavanja s prošlošću i tranzicionom pravdom… Mladi će mnogo lakše razumeti to ukoliko se o tim procesima uči u školama“, kazao je Bljakaj.
Kako je dodao, mladi bi o tranzicionoj pravdi mogli da uče iz predmeta građanskog vaspitanja, kako bi više znali o suđenjima za ratne zločine, kako se organizuju, zašto su retki i slično.
Arber Saljihu, jedan od autora istorijskih udžbenika i koordinator za predmet istorije u Ministarstvu obrazovanja, istakao je da je u istorijskim udžbenicima koji se koriste od 2002-2003 bilo grešaka i nedostataka.
Kako je dodao, na to je uticala činjenica da su se tada udžbenici pisali brzo.
„Posleratni period na Kosovu uticao je na to da se neki procesi ubrzaju i zato je bilo i grešaka i nedostataka koji se trebaju popraviti. Ali, ono što je važnije, u aktuelnim udžbenicima istorija se uči kao naracija autora, koji se bazira na različitim izvorima i različitim knjigama istoričara. Nažalost, takav pristup se bazira više na memorizaciji gradiva, a ne na stvaranje sposobnosti za razvoj kritičkog razmišljanja, što je danas u Evropi glavni cilj predmeta istorije“, naveo je on.
Iz tog razloga, dodaje, potrebno je da se izmene istorijski udžbenici sa novim pristupom.
Fatmir Bitići, savetnik u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije, kazao je da iako je rad na reviziji udžbenika težak posao, on ipak veruje da u budućnosti može da se uradi dobar posao kako bi se istakla realna situacija o tome kroz šta je kosovski narod prošao.
Inače, kosovska strana je imala primedbe i na istorijske udžbenike u nastavi na srpskom jeziku na Kosovu, koja radi po planu i programu Republike Srbije. Na osnovu Nezavisne komisije za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku u školama na Kosovu, srpski udžbenici govore samo o jednoj strani istorije na Balkanu, ne promovišu mir i toleranciju, i ne pominju istoriju albanskog naroda.
Primera radi, u udžbeniku za 7. razred, Albanci su narod koji vrši genocid nad srpskim narodom ili ih napada s ciljem proterivanja. Albanci su opisani i kao pljačkaši crkava i udžbenici ne govore o bilo kakvom zajedništvu Srba i Albanaca.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa
