Izvor: Politika, 27.02.2007; Strana: A5
TEMA DANA: SRBIJA OSLOBOĐENA OPTUŽBI ZA GENOCID
Predstavnici NVO u Srbiji nezadovoljni presudom, jer će „poslužiti kao izgovor svima koji su negirali zločin počinjen u naše ime”
Prve ocene u Srbiji na presudu Međunarodnog suda pravde uglavnom se svode na to da je ovim negirana priča o Srbima kao genocidnom narodu, odnosno o tome da je Srbija imala nameru da uništi Muslimane u Bosni. S druge strane, gotovo niko nije propustio da upozori da je sud veoma jasno obavezao Srbiju da počinioce masakra u Srebrenici pronađe i što pre isporuči Haškom tribunalu.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu Bruno Vekarić rekao je juče da je presuda dobra za Srbiju i ima istorijski značaj, jer je negirala priču da su „Srbi genocidan narod”. Gostujući na Radio televiziji Srbije, Vekarić je istakao da presuda, sa druge strane, predstavlja i dodatni pritisak na našu zemlju „u smislu izručenja haškom Tribunalu optuženih za ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ”.
I ministar odbrane Zoran Stanković je pozitivno ocenio presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu da Srbija nije kriva za genocid po tužbi Bosne i Hercegovine i ukazao da je Srbija takvu presudu i očekivala.
Profesor Aleksandar Fatić, iz Instituta za međunarodnu politiku u Beogradu, ocenio je u izjavi Tanjugu da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu ide u prilog Srbiji, ali da ni bosanska strana ne bi trebalo da je doživi kao gubitak. „Ova presuda otvara vrata za bolju saradnju između Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i za bolje unutrašnje odnose u Bosni između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine”, rekao je on.
Fatić je ukazao da je posebno značajan segment konstatacija da tadašnja SRJ nije imala efektivnu kontrolu nad jedinicama koje su se borile u BiH, pa se ne može smatrati odgovornom za postupke tih snaga. Otuda se, kako je objasnio, princip „komandne odgovornosti” ne može nekritički primenjivati na sve zločine koji su se dogodili na teritoriji koju je „pokrivao” neki oficir, o kojoj god vojsci bivše Jugoslavije da se radi tokom građanskih ratova 1991 1995 godine. Fatić zato smatra da bi posle ove presude trebalo da dođe do redefinisanja domena legitimnog pozivanja na komandnu odgovornost i u Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine.
S druge strane, predstavnici pojedinih nevladinih organizacija veoma su nezadovoljni presudom, jer će, kako je ocenila predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Biljana Kovačević Vučo „poslužiti kao izgovor svima koji su negirali zločin počinjen u naše ime”.
„Ta presuda je pobeda Srpske radikalne stranke, Vojislava Koštunice, Koste Čavoškog i Ratka Mladića. Nakon ovog ništa neće biti isto. Gotovo je sa tranzicionom pravdom i procesom kroz koji je Srbija morala da prođe da bi ušla u red evropskih zemalja”, izjavila je ona Tanjugu. Direktorka YUKOM-a kazala je da je konstatacija Međunarodnog suda u Hagu da je genocid u Srebrenici počinjen, „činjenica koja se nije mogla izbeći”, ali da je poražavajuće to što izgledada su genocid „počinile grupe odmetnika”. „Genocid je, ipak, jedno organizovano i najteže krivično delo”, naglasila je ona.
A direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da je presuda posledica nedostatka dokaza koje je zaovaj procestrebalo daobezbedi Srbija.Ona je izjavila Tanjugu da postoje činjenice i dokazi koji su vezani za učešće Srbije, jugoslovenske vojske i policije u sukobima i u činjenju zločina u BiH, ali da su ti podaci „oduvek bili pod embargom”.
Da je Srbija trebalo da bude osuđena za genocid u Srebrenici misle i u Inicijativi mladih za ljudska prava. Dragan Popović iz te organizacije rekao je za agenciju Beta „da je u šoku zbog presude”, i dodao da „presuda nije u interesu ni Srbije ni žrtava”.
Autor: P. R.
