Izvor: Radio Slobodna Evropa
Ovo su samo neke od preporuka, koje je FHP, kancelarija u Prištini, predložila kosovskim institucijama, u jednom od istraživanja koje je publikovala danas.
Ardita Metaj-Dika, koordinatorka na projektu, procenjuje da su manjine integrisane u Kosovskom društvu ali ne na odgovarajućem nivou.
,,U izvešatju je zapaženo da je sloboda kretanja kod svih manjinskih zajednica koje žive na Kosovu donekle na zadovoljavajućem nivou. Kada govorimo, specifično o srpskoj zajednici zapaža se uticaj neobelodanjenih sporadičnih incidenata koji su se desili na Kosovu, što je uticalo da se kod njih razvije strah i nesigurnosti za život na Kosovu, iako niko od njih lično nije imao induvidualno iskustvo, kao što su napad ili razne povrede.” izjavila je gospođa Metaj Dika.
Dodala je: „Neangažovanost kosovskih institucija po ovom pitanju uticali su na razvijanju osećaja nesigurnosti, a sa druge strane”, gospođa Metaj-Dika rekla je da je tu nesigurnost kod srpske zajednice izazvala i sama Vlada Srbije pritiskom na srpske građane Kosova.
,,Neprestalno su pozivani da se neuključuju u kosovske institucije, posebno nakon poslednjeg političkog razvoja, da napuste svoja radna mesta. Na neki način oni se nalaze u zaista nepoželjnoj situaciji. Sa jedne strane imaju potrebu da se integrišu i da vode normalan život na Kosovu, a sa druge strane su izloženi velikom pritisku” izjavila je Metaj-Dika.
Naglasila je da i Albanci koji žive na prostorima sa većinskim delom srpskog stanovnišva nemaju potpunu slobodu kretanja.
,,Albanci koji žive u opštinama na severu Kosova, kao i u opštinama gde je većinski deo srpsko stanovništvo nemaju potpunu slobodu kretanja” izjavila je koordinatorka projekta Ardita Metaj Dika.
Osman Osmani koji pripada romskoj zajednici, rekao je da u naseljenim mestima sa većinskim delom romskog stanovništva, bezbednost i sloboda kretanja su ograničene, iz razloga jer ta zajednica, po njegovim rečima nepoznaje dobro službene jezike.
“Problem je u tome što dio romske zajednice koji živi u enklavama, jako slabo vlada albanskim jezikom. Što znaći da nepoznavanje albanskog jezika je jedan od faktora koji onemogućavaju njihovu slobodu kretanja po mestima Kosova,“ rekao je Osmani.
„U predstojećem periodu nastavit ćemo da se bavimo ovim temama i da pratimo primenu zakona i standarda u okviru prava manjina na Kosovu, jer mi verujemo da ove teme i pitanja imaju izuzetnu važnost za građane Kosova,“ rekla je Orlović.
Zamenik direktora kancelarije za zajednice pri uredu premijera Bashkim Ibishi, smatra da i posle osam godina nakon okončanja rata još uvek nedostaje sloboda kretanja. Rekao je da će Vlada Kosova raditi na tom pitanju da se bezbednost i sloboda kretanja vidno poboljšaju.
,,U saradnji sa zajednicama doći će do poboljšanja njihovog standarda u socijalno ekonomskom aspektu, kao i pristup institucijama za zapošljavanje i dr, „rekao je Ibishi.
Takođe, u danas publikovanom izveštaju Fonda za humanitarno pravo date su neke od preporuka Vladi Kosova, koje će pomoći u stvaranju uslova na poboljšanju bezbednosti i integraciji svih etničkih zajednica u Kosovsko društvo, uključivanje predstavnika manjina u proces donošenja odluka, koja direktno dotiću poštovanja prava manjina
