Izvor: Radio Slobodna Evropa
Skupovi kao što je Četvrti regionalni forum za uspostavljanje pravde u društvima koje su nasledile bivšu Jugoslaviju daju nadu da će se utvrditi činjenice o ratnim zločinima, nestalima i teškom gaženju ljudskih prava na prostorima bivše Jugoslavije, kaže Nataša Kandić direktorica Fonda za humanitarno pravo, koji je jedan od suorganizatora dvodnevnog skupa koji se održava u Prištini.
„Sa ovakvim skupovima uvek imamo više nade i potrebe za utvrđivanje činjenica i kazivanje istine. Ovo što smo danas čuli, pa to su stvari koje zapravo moraju da se tiču svih ljudi koji su živeli na prostorima bivše Jugoslavije, a da ne govorim o Srbiji. Mora se znati to što se danas čulo, mora se znati i na Kosovu.“
Kandić ističe da bez kažnjavanja naručilaca i izvršilaca ratnih zločina neće biti niti pomirenja, niti novog odnosa među ljudima na ovim prostorima:
„To je delić, ali se ipak nešto pomera i mislim da ovakvi skupovi, ovakvo javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima, javno svedočenje žrtava, ima nekog odjeka.“
Iako je pred Haškim tribunalom i domaćim sudstvom odgovaralo više od 250 osoba, Kandić ocenjuje da je to mali deo pravde.
Fahrije Hoti učestvuje na Forumu u ime 226 porodica čija su braća, supružnici i deca ubijena u Velikoj Kruši tokom rata na Kosovu.
„U ovom trenutku ne znamo sudbinu 74 nestalih, koji nam nedostaju. Za zločine koji su izvršeni još uvek niko nije odgovarao“, kaže Hoti i dodaje kako saradnja između institucija Kosova i Srbije može doprineti otkrivanju izvršilaca ratnih zločina.
Mirin Ramović iz Prijedora, gradića u Bosni u kojem je još uvek nerasvetljena sudbina više od 1.700 nestalih, od toga više od 1.500 Bošnjaka, kaže kako polažu velike nade u incijativu stvaranje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.
„Pa mi u Pirjedoru polažemo velike nade u ovu incijativu i u tu buduću komisiju koja treba da utvrdi činjenice o ratnim zločinima, pošto su nam poznati ograničeni kapaciteti u pravosuđu.“
Otkrivanje istine o ratnim zločinima i mnogim nestalim osobama, prema Ramoviću, uticaće na pomirenje i rešavanje mnogobrojnih problema sa kojima se danas susreću stanovnici država proizašlih iz bivše Jugoslavije u kojima je bilo ratnih sukoba i zločina.
„Pomiriće mnoge probleme koji sada postoje, jer na žalost ono što se utvrdi u Sarajevu ne priznaje se ni u Banjaluci, a pogotovo u Beogradu. Veoma je bitno formirati ovu regionalnu komisiju iza koje će stati sve vlade.“
Predsednik Koordinacionog odbora udruženja porodica nestalih na Kosovu Haki Kosumi kaže kako je adresa gde su sve informacije o zločinima na Kosovu – Beograd:
„Jedina adresa i mesto gde se mogu obezbediti informacije, gde se čuvaju podaci o zločinima izvršenim na Kosovu je Beograd.“
On ističe kako incijativa za stvaranje zajedničkih tehničkih komisija između vlada Kosova i Srbije, kojima je posredovao Međunarodni komitet Crvenog Krsta, nije dala očekivane rezultate.
Ovo je četvrti forum koji se organizuje na ovu temu, tri prethodna su organizovana u Sarajevu, Zagrebu i Boegradu. Organizatori Foruma su Fond za humanitarno pravo iz Beograda, Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva i druge nevladine organizacije koje se bave pitanjem nestalih i ljudskih prava.
