Beograd — Prvi osnovni sud doneo je presudu kojom je odbio optužbe protiv optuženih za pomaganje u skrivanju haškom optuženiku Ratku Mladiću od 2002. do 2006.
Slučaj je zastareo, a B92 pita kako je to moguće i da li je postojala volja države da se ovaj slučaj reši. Prema rečima advokata Boža Prelevića, to nije bio slučaj.
“Taj postupak je vođen da bi Mladić bio uhapšen, a ne da bi ti ljudi bili procesuirani. Sećate se snimaka da je Mladić bio na utakmici i na groblju…“, kaže Prelević. Na optuženičkoj klupi su, mahom, bile izbeglice iz BiH i tokom prvog suđenja su svi, osim generala Marka Lugonje, negirali da su pomagali Mladiću u skrivanju. Kao glavni organizator jataka, u optužnici je bio označen oficir Vojske Republike Srpske Jovo Đogo, koji je u međuvremenu preminuo.
Zastarevanje slucaja dokazuje tromost srpskog pravosuđa, poručuju u Fondu za humanitarno pravo.
“Ovi predmeti se vrlo malo razlikuju od predmeta gde se sudi počiniocima. Ti ljudi koji su obezbeđivali podršku su znali za šta su optuženi i pomoć tim beguncima je zapravo jedan vid njihovih saučesništava“, navodi Sandra Orlović iz FHP.
Advokat dvojice okrivljenih, Stanka i Predraga Ristića, bio je zadovoljan odlukom suda.
“Tokom postupka sam insistirao da ne postoji nijedan jedini dokaz da su ga skrivali, nema DNK u stanovima gde se ranije skrivao, nema nijednog svedoka. Ono što me čudi je da Mladić nijednom nije saslušan o ovome“, kaže Nemanja Govedarica.
Jataci koji su krili Mladića posle 2006. do njegovog hapšenja 2011, sklopili su sporazum o priznanju krivice s Tužilaštvom za ratne zločine, na uslovne kazne zatvora.
Preuzeto sa portala B92
