Viši sud u Beogradu doneo je odluku da troje pripadnika Srpske radikalne stranke ne isporuči u Hag. U saopštenju za javnost naveli su da nisu ispunjeni svi uslovi za izručenje, bez obrazloženja o kakvim se uslovima radi.
Haški tribunal optužio je pretprošlog decembra troje radikala za nepoštovanje suda i uticaj na svedoke u procesu koji se u tom sudu vodio protiv Vojislava Šešelja.
Vjerica Radeta ne odlazi u Hag. Ni ona, ni Petar Jojić, ni Jovo Ostojić, optuženi za uticaj na svedoke. Tako je odlučio Viši sud, saopštavajući kratko da “nisu ispunjene sve pretpostavke“ za izručenje.
Međutim, ignorisali su zahteve N1 da objasne šta to znači. Obrazloženje su ponudli radikali. Vjerica Radeta kaže da sud smatra da je Srbija u obavezi da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti.
“Otkad sam čula za nalog Haškog tribunala tvrdila sam da nema osnova, i normalno je da je sudija postupio profesionalno. Optužbe su apsolutno lažne, niti se pominje koji su svedoci, niti kako se uticalo. Ja i dalje tvrdim da niko iz tima Vojislava Šešelja ni SRS nije uradio ništa nezakonito”, kaže Radeta.
U Haškom tribunalu nisu previše iznenađeni ovakvom odlukom, ali portparol suda Nenad Golčevski ne želi da je komentariše dok je ne dobiju zvaničnim putem. Dodaje da su obaveze Srbije jasne.
“Ta saradnja je regulisana statutom, i to pravilom 29, a to pravilo kaže da će države bez nepotrebnog odlaganja udovoljiti svakom zahtevu za pomoć ili nalogu koje je izdalo pretresno veće, i da to između ostalog uključuje i hapšenje ili pritvaranje osoba, kao i njihvovu predaju ili dovođenje pred međunarodni sud”, podseća Golčevski.
Odluku Višeg suda u Fondu za humanitarno pravo smatraju političkom. Direktorka FHP-a Sandra Orlović uverena je da se sud vodio pogrešnim zakonskim odredbama sa namerom da izbegne obaveze. Kako navodi, po zakonu o saradnji sa Hagom, Srbija je obavezna da sarađuje i u vezi sa pitanjima zaštite svedoka.
“Činejnice govore da su se svi slučajevi zastrašivanja svedoka od strane SRS-a desili u vreme kada su članovi tj. vrlo bliski ljudi tom pravnom timu Vojislava Šešelja bili i sadašnji predsednik Repbulike Srbije Tomislav Nikolić i sadašnji premijer Aleksandar Vučić. Mislim da i tu treba tražiti razloge ovakve odluke”, ocenjuje Sandra Orlović.
Za odgovor na pitanje o eventuialnim posledicama, treba sačekati junski izveštaj o saradnji Srbje sa Hagom pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Čeka se i evetualna reakcija Hrvatske koja već dugo drži blokirano poglavlje 23 o pravosuđu u pregovaračkom procesu Srbije za članstvo u EU.
Preuzeto sa portala N1
