Neophodno je podići svest da je seksualno nasilje najdestruktivniji zločin koji se čini u ratu, ocenila je danas Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo, ukazujući da se ubistvo i nestanak lica smatraju teškim zločinima, dok se silovanje zanemaruje kao takav jer je žrtva živa.
Kostić je, u debati “Žene žrtve rada”, u okviru festival “Miredita, dobar dan” u Centru za kulturnu dekontaminaciju, istakla da treba bolje razumeti zločin seksualnog nasilja u ratu, njegov karakter i posledice koje on ostavlja na žrtve – žene, ali i muškarce i decu.
Prema njenim rečima, vrlo su retki slučajevi da je žrtva seksualnog nasilja obeštećena, a srpskim Zakonom o civilnim žrtvama rata, one čak nisu ni prepoznate.
Nije slučajno da se seksualno nasilje događa javno, pred članovima porodice, upravo zato što ima taj destruktivni karakter, ukazala je Kostić i napomenula da su neke od žrtava silovanja govorile da bi volele da su mrtve.
Ona je u procesuiranju zločina seksualnog nasilja kao pozitivan primer navela praksu Haškog tribunala, u kojem je polovina optuženih za ratne zločine optužena i za zločine seksualnog nasilja.
Kostić je ukazala da je situacija, u odnosu na region, najgora u Srbiji kada je reč o žrtava seksualnog nasilja jer one ne mogu da dobiju nikakvu pomoć, nisu prepoznate kao civilne žrtve rata i u postupcima za ratne zločine u kojima se i govori o zločinima silovanja, odstupa se od međunarodnih standarda.
Ona je navela i problem žrtava silovanja na Kosovu, koje ima usvojen zakon ali koji se tiče samo slučajeva silovanja do 12. juna 1999. godine.
Javila mi se Srpkinja, koja je žrtva silovanja u julu 1999. godine na Kosovu i koja ne može da dobije ni pomoć, ni odštetu ni na Kosovu, niti u Srbiji, ukazala je Kostić.
Aktivistkinja sa Kosova Venera Čočaj istakla je da se žena posmatra kao neko ko služi reprodukciji nacije, a muškarac treba da štiti čast i porodicu.
Čočaj je kao primere načina na koji se žene žrtve silovanja suočavaju sa tim zločinom navela filmove “Tri prozora i vešanje” i “Grbavica”.
To su filmovi koji prikazuju kako se i žene i muškarci suočavanju sa seksualnim nasiljem i u kosovskom filmu “Tri prozora i vešanje” žena se obesi jer nema hrabrosti da se nosi sa iskustvom seksualnog naslja, navela je ona.
“Grbavica” je sasvim drugačija priča i govori o ženi koja je preživela nasilje, koja je majka, radi, sačuvala je svoj integritet, rekla je Čočaj i istakla da uvek postiji dilemma da li su žrtve ili preživele.
Uoči debate u CZKD je prikazan film koji dokumentuje instalaciju “Mislim na tebe” autorke Aljkete Džafa Mripa.
Instalacija prikazuje 5.000 haljina koje simbolizuju čistoću na fudbalskom stadionu Prištine kao simbolu mačizma, a u znak podrške žrtvama seksualnog nasilja za vreme rata.
Producentkinja filma Ana Di Lelo istakla je da u kosovskom društvu još nema široke debate o toj temi i da je ova instalacija bila prilika da se o tome malo više govori.
Preuzeto sa portala Danas
