Skoro dve godine je prošlo otkako je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine protiv zamenika predsednika opštine Novi Beograd Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije i načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS.
Kako nam je rečeno iz Tužilaštva za ratne zločine, po krivičnoj prijavi FHP-a pokrenut je predistražni postupak „koji po svojoj prirodi nije javan“.
„Tužilaštvo za ratne zločine u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije preduzima sve neophodne radnje u cilju postupanja po ovoj krivičnoj prijavi i rasvetljavanju ovog činjenično pravnog događaja u cilju pokretanja sledeće faze krivičnog postupka, a to je pokretanje istrage. Imajući u vidu složenost predmeta ratnih zločina i njihov obim, a kako je u poslednjih godinu dana izabrano šest novih zamenika tužioca, u interesu je tužilaštva, kao i oštećenih, da se posao rasporedi ravnomerno na sve zamenike, a sve u cilju bržeg i efikasnijeg traganja za počiniocima krivičnih dela“, ističu za Danas iz Tužilaštva za ratne zločine.
Iako je krivična prijava protiv Andrića podneta zbog sumnje da je učestvovao u više ratnih zločina u BiH, njega to nije sprečilo da bude aktivan u javno-političkom životu. Andrić je od 2016. zamenik predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića. Na tu funkciju je izabran kao član Predsedništva Srpske narodne partije. Reč je o partiji koja u svom stranačkom biltenu „Glas naroda“ propagirala krilaticu „Kosovo je Srbija, Krim je Rusija“. Predsednik te partije je Nenad Popović, koji je ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u vladi Ane Brnabić.
Aleksandar Šapić, predsednik SPAS, nacionalističke stranke, izašao je, međutim, pre tri nedelje, u javnost sa nekim od imena koji će se naći na njegovoj izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore. Među njima je i Svetozar Andrić. Iz FHP-a navode da je Andrić kao komandant Birčanske brigade VRS, u čijoj su se zoni odgovornosti nalazile između ostalih i opštine Vlasenica i Zvornik, dana 28. maja 1992. naredio „iseljavanje“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika, što je za posledicu imalo odlazak više od 10.000 Bošnjaka na prostor Malog Zvornika, Kalesije, sela Snagovo i Kula Grada.
Nekoliko dana kasnije, 31. maja 1992. godine, Andrić je izdao naređenje o osnivanju logora Sušica u Vlasenici (BiH).
Logor je postojao sve do 30. septembra 1992. i u tom periodu su zatočenici boravili u nehumanim uslovima – spavali su na betonu, dobijali su jedan obrok dnevno i nisu imali osnovne higijenske uslove za život. Iz FHP-a naglašavaju da je većina ljudi svakodnevno prebijana, da su žene koje su bile zatvorene u logoru silovane, a oko 160 zatočenika je ubijeno.
„Takođe, u maju i junu 1992. godine, brigada kojom je komandovao Andrić proterala je bošnjačko stanovništvo iz više od 20 sela u opštini Vlasenica. U martu naredne godine, pripadnici brigade kojom je Andrić komandovao spalili su selo Gobelje u opštini Vlasenica. Ukazom tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, Andrić je 14. jula 1995. imenovan za načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS, u vreme dok su još uvek trajale masovne egzekucije srebreničkih Bošnjaka“, tvrde u FHP-u.
Andrić je u nekoliko navrata svedočio pred Haškim tribunalom, gde je, smatraju u FHP-u, pokušao da minimizira svoju odgovornost za navedene zločine, pa je za logor Sušica tvrdio da ga nije osnovao već „organizovao“, da nije naredio „iseljavanje“ Bošnjaka iz Zvornika već da su oni sami želeli da odu, da nije naredio paljenje sela Gobelje već da se „paljenje“ odnosi na mesto Paljevina gde su se nalazili pripadnici Armije BiH, te da je dužnost načelnika Štaba Drinskog korpusa preuzeo tek 8. avgusta 1995. godine.
Pretresno veće Tribunala u predmetu „Karadžić“ zaključilo je da je Andriću tokom svedočenja „bilo u interesu da svoje lično učešće u događajima u Zvorniku minimizira, kao i da njegovo svedočenje u tom pogledu karakterišu protivrečnosti, evazivnost i pokazatelji neiskrenosti“.
Pismo Vukčeviću
Zanimljivo je da je FHP još 2006. uputio pismo tadašnjem tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću u kojem ga poziva da pokrene istragu protiv Andrića zbog zločina počinjenih u logoru Sušica, Zvorniku i Srebrenici, ali do danas ne postoje podaci da li je ovo tužilaštvo uopšte vodilo istragu.
Preuzeto sa portala Danas
