Antiratne aktivistkinje su u Beogradu održale komemoraciju u tišini za žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine, pozivajući vlasti da napuste svoju politiku negiranja i proglase Dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Mirovna grupa „Žene u crnom“ je tokom godišnjeg obeležavanja sećanja na srebreničke žrtve u sredu uveče u Beogradu pozvala srpske vlasti da 11. jul proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Stajanjem u tišini na Trgu Republike, aktivistkinje su držale transparente sa porukama: „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, „Solidarnost“, „Odgovornost“, kao i broj 8.372, koji predstavlja broj poznatih žrtava masakra.
Takođe su istakle i transparent sa zahtevom: „Proglasite 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici”.
Staša Zajović iz „Žena u crnom“ je rekla da je taj gest međunarodna obaveza Srbije ali i da „je to pre svega poštovanje prema žrtvama, ali i prema nama, kao građanima i građankama Srbije, koji (ovo) tražimo i koji se apsolutno stidimo svega što ovaj režim radi“.
Događaj su obezbeđivali pripadnici policije, jer je na komemoracijama prethodnih godina dolazilo do incidenata usled prisustva nacionalista.
Srbija ne priznaje masovna ubistva Bošnjaka od strane snaga bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. godine kao genocid. Zvaničnici to nazivaju „strašnim zločinom“. Uoči glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o uspostavljanju Dana sećanja na genocid u Srebrenici u maju, srpski zvaničnici pokrenuli su vizuelnu PR kampanju pod nazivom „Mi nismo genocidan narod“.
Na javnoj debati „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“, koju je juče organizovala nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, govorilo se o tome kako se Srbija danas suočava i govori o genocidu u Srebrenici.
Istoričar Srđan Milošević je kazao da presude Haškog tribunala koje se odnose na Srebrenicu nisu proizvele nikakvo dejstvo i naveo da je više napora uloženo u negiranje genocida nego u uspostavljanje „katarzične veze prema onome što se dogodilo tih julskih dana u Srebrenici“.
„U tom kontekstu se zapravo podrazumeva da oni koji su osuđeni u Hagu nisu odgovorni, Mladić, Karadžić i tako dalje, oni nikada nisu imenovani kao zločinci (u Srbiji), iako je to (u Srbiji označeno kao) strašni zločin, masakr“, potencirao je Milošević.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar podsetila je na zvanične izveštaje koje su proteklih godina usvojile vlasti entiteta Republika Srpska (RS) u Bosni i Hercegovini. Prvim, 2002. godine, negiraju se bilo kakve masovne žrtve u Srebrenici. Drugim, 2004. godine, se priznaje da je ubijeno preko 7.000 Bošnjaka i da su u tome učestvovali delovi vojske i policije bosanskih Srba, kao i paravojne jedinice i delovi policije iz Srbije.
Četrnaest godina kasnije, ovaj izveštaj je poništen od strane Narodne Skupštine RS-a, koja je 2021. godine usvojila novi, u kojim se genocid ponovo negira.
U RS-u je „praksa obeležavanja rata i ratnih žrtava na području Srebrenice… (tokom tih godina) isključivo bila fokusirana na memorijalizaciju srpskih žrtava rata“, istakla je Manojlović Pintar.
Izvor: balkaninsight.com
