Beograd – Nacrt nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina treba da sadrži ustavne garancije nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, da radno telo za sprovođenje strategije ima i jednog visokopozicioniranog zvaničnika MUP – državnog sekretara ili direktora policije – da se promoviše uspostavljanje zajedničkih istražnih tužilačkih timova sa zemljama regiona, da se osposobe druge sudnice za prvostepena suđenja, te da se objavljuju presude.
Ovo su samo neke od sugestija koje je Ministarstvo pravde prihvatilo nakon javne rasprave o Nacrtu nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji za period 2016-2020. Predloge su dali Misija OEBS u Srbiji, Ivan Jovanović, pravni ekspert, Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Amnesti internešenal.
Interesantno je da su prihvaćene sve sugestije Jovanovića, koji je, između ostalog, predložio da i obuke iz istražnih tehnika – od forenzičkih tehnika, saslušanja okrivljenih i svedoka u istrazi, do analize vojnih i policijskih dokumenata ili korišćenja baza podataka, te obuke sudija i zaposlenih u odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda za upravljanje predmetima, ali i da predsednici sudova dozvole snimanje glavnog pretresa ili pretresa pred žalbenim većem.
Ministarstvo pravde je najviše odbilo sugestija FHP (ili ih delimično prihvatilo), uz drugačiji ton obrazloženja nego ostalim organizacijama, čini se, neprimeren državnoj insitituciji. Na primer, iz FHP su sugerisali da se za “sve ciljeve i aktivnosti prethodno obrazlože razlozi za njihovo uključivanje u strategiju”, a Ministarstvo je na to odgovorilo da je ova preporuka očigledan “rezultat nedovoljno posvećenog čitanja Nacrta, budući da se ono što je predlogom zahtevano već nalazi u Nacrtu”.
FHP je naveo da povećanje broja zamenika tužioca za ratne zločine neće biti mera zacrtana budućom nacionalnom strategijom, “već se prepušta dispoziciji Ministarstva pravde da u naknadnim revizijama Akcionog plana, shodno merama štednje ili nekim drugim razlozima, smanji planirano i toliko neophodno unapređenje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine”.
Ministarstvo je odgovorilo da predlog nije prihvaćen, te da “proizilazi iz očiglednog nepoznavanja podele nadležnosti među državnim organima RS, procedure pristupnih pregovora Republike Srbije sa EU, kao i nerazumevanja elemenata strateškog okvira za procesuiranje ratnih zločina”.
FHP je predložio da se “svaka aktivnost precizno definiše i da se za svaku aktivnost predvidi merljiv rezultat”, kao i da se “za svaku aktivnost precizno odredi odgovorni organ javne vlasti, odnosno nosilac aktivnosti”. Ni ti predlozi nisu prihvaćeni. FHP je tražio da se utvrdi konkretna kvantitativna smernica u vezi broja pokrenutih predmeta, da se utvrde precizne evidencije predmeta i njihova prioritizacija, kao i da preuzimanje predmeta od tužilaštava opšte nadležnosti treba da prethodi izradi strategije Tužilaštva za ratne zločine. Ovi predlozi nisu prihvaćeni.
FHP je tražio da Komisija za nestale osobe sprovodi kampanje s ciljem ohrabrivanja pojedinaca koji imaju informacije o lokacijama tajnih grobnica. Ni ovaj predlog nije prihvaćen sa obrazloženjem da “predložena aktivnost ne korespondira predloženom cilju”. Ipak, usvojeni su predlozi FHP koji se odnose na veću stalnost sudija u većima za ratne zločine, unapređenje saradnje Jedinice za zaštitu i Tužilaštva za ratne zločine, kao i na objavljivanje presuda.
Jedinica za podršku
Amnesti internešenel je predložio da se u Nacrt nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina ubaci i formiranje jedinstvene jedinice za podršku kako bi se obezbedio kontinuitet podrške žrtvama i svedocima pre, za vreme i nakon postupka, a Ministarstvo pravde je prihvatilo taj predlog.
Preuzeto sa portala Danas
