Trinaest godina od masovnog egzodusa Srba iz Hrvatske
Nevladine organizacije u Srbiji podsetile su da se u ponedeljak, 4. avgusta, navršava 13 godina od hrvatske vojno-policijske akcije Oluja , u toku koje je, kako navode te organizacije, proterano oko 200.000 Srba iz Hrvatske, a stradalo najmanje 1.900 Srba.
U zajedničkom saopštenju Fonda za humanitarno pravo, Beogradskog centra za ljudska prava, Centra za kulturnu dekontaminaciju i drugih organizacija, navodi se da je, prema podacima organizacija i udruženja Srba iz Hrvatske, u toku i posle operacije stradalo i nestalo najmanje 1.900 Srba. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, po završetku borbenih dejstava, na prostoru sektora Jug i Sever, ubijeno je oko 700 srpskih civila. U toku četvorodnevne operacije, hrvatske oružane snage su neselektivno granatirale civilna naselja u kojima nije bilo vojnih ciljeva, pljačkale i uništavale imovinu Srba , navodi se u saopštenju i dodaje da su u toku akcije pripadnici hrvatskih snaga ubili oko 300 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila . Izbeglica lica su, kako je navedeno, kamenovana prilikom prolaska pored naseljenih mesta, dok su Srbi koji su ostali u svojim selima, većinom stariji ljudi, bili izloženi brutalnom postupanju pripadnika hrvatskih vojnika i policajaca, a oko 400 njih je ubijeno u svojim kućama. U saopštenju grupe nevladinih organizacija se podseća da su nakon prelaska na teritoriju Srbije, pripadnici MUP-a deo izbeglih upućivali na Kosovo, a ostalima nisu dozvoljavali da se zaustave u Beogradu. Prinudna mobilizacija organizovana je već 6. avgusta 1995, uz asistenciju Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, koji je MUP-u obezbedio adrese izbeglih , navode te NVO. Tokom avgusta policija je hapsila izbeglice na ulicama i u javnom prevozu i odvodila ih iz izbegličkih centara i privremenih domova, ističe se u saopštenju i dodaje da su na taj način kršene odredbe Konvencije o statusu izbeglica i Zakona o izbeglicama. Pred Haškim tribunalom u toku je suđenje vojnim zapovednicima operacije Oluja generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progon, deportaciju, prisilno premeštanje, ubistva, nehumane postupke, pljačku i uništavanje imovine, podseća Fond za humanitarno pravo. Očekuje se da taj postupak, kako se navodi u saopštenju, utvrdi činjenice o počinjenim zločinima prema Srbima, odgovornost optuženih zapovednika i pomogne da se pokrenu postupci protiv niže rangiranih komandanata i neposrednih počinilaca. Te nevladine organizacije ističu da je utvrđivanje činjenica za postupke tokom i posle Oluje jedini način da se zadovolji pravda i garantuje da se takvi zločini ne ponove.
