U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije uništeno je oko 2.000 spomenika verskog i kulturnog nasleđa. Od tog broja 500 je dokumentovano, izjavio je večeras u Beogradu Mirko Klarin iz Centra za tranzicijsku pravdu na predstavljanju izveštaja “Zatiranje istorije i sećanja”.
Izveštaj “Zatiranje istorije i sjećanja”, koji sadrži dokumenta i video materijal o uništavanju kulturnog nasleđa, napravili su agencija SENSA i Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule, a dokument je prethodno predstavljen i u Sarajevu i Zagrebu.
Klarin je na konferenciji, organizovanoj u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Srbiji, objasnio da je izveštaj izrađen na osnovu istraga Haškog tribunala i procesuiranja zločina protiv kulturne baštine tokom jugoslovenskih ratova.
On je dodao da je Tribunal uspeo da dokumentuje oko 25 odsto uništenih verskih i kulturnih spomenika iako mu to nije bio primarni zadatak.
Nažalost, mnogo je manje slučajeva ubistava, silovanja i mučenja dokumentovano, rekao je Klarin i napomenuo da se Tribunal nije mogao baviti svim slučajevima ratnih zločina već da je dobar deo njih morao prepustiti nacionalnim sudovima koji to rade sa manje ili više uspeha.
Na predstavljanju izveštaja “Zatiranje istorije i sećanja” emitovan je i dokumentarni materijal o uništenjima kulturnog nasleđa u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Arhitekta Mia David je rekla da o toj temi ne može da govori samo sa pozicije struke i da kao građanin oseća stid zbog ubijanja ljudi, ali i zatiranja kulturne baštine.
David smatra da su sve strane u jugoslovenskim ratovima uništavale spomenike kulture kako bi uništile samu ideju jugoslovenstva i osigurale da se nešto slično njoj više nikada ne ponovi.
I dramaturg Nataša Govedarica iz Sarajeva je ocenila da su u jugoslovenskim ratovima spomenici kulture rušeni kako bi se pokidale veze među ljudima.
Kao primer ona je navela most u Mostaru za koji je ukazala da nije srušen zato što je ima vojni značaj već zbog svoje simbolike i povezivanja naroda.
Govedarica je istakla i da je most u Mostaru obnovljen, ali da, nažalost, nisu obnovljene veze među ljudima različitih nacionalnosti niti u tom gradu niti u Bosni i Hercegovini.
Izveštaj “Zatiranje istorije i sećanja” ili kako ga autori nazivaju interaktivni narativ se sastoji od devet delova, a posebna poglavlja su posvećena razaranjima u Dubrovniku, Sarajevu, Mostaru, na Kosovu i celoj Bosni i Hercegovini, a postoji i deo o slučajevima uništenja verskih i kulturnih spomenika koji nisu procesuirani.
Preuzeto sa portala Danas
