Beograd — Jedan od najvećih uspeha Tužilaštva za ratne zločine je procesuiranje ljudi koji su pod plaštom odbrane srpskih interesa činili ratne zločine, kaže Vukčević.
Tužilac Srbije za ratne zločine je u intervjuu agenciji Beta kazao da je Tužilaštvo za ratne zločine na taj način pokazalo da ratni zločinci nisu predstavnici Srbije i da je prava Srbija nešto drugo.
“Profesionalnim pristupom, sa pokretanjem postupaka protiv lica osumnjičenih za ratne zločine, uz poštovanje pravnih standarda iljudskih prava, pokazali smo da se radi o ljudima koji su pod plaštom odbrane srpskih interesa pljačkali, mučili ljude, unesrećili ih”, rekao je Vladimir Vukčević.
Tužilaštvo za ratne zločine osnovano je oktobra 2003. godine u kako je rekao, “dosta delikatnoj atmosferi”.
“U to vreme se u svesti običnog čoveka prepliće da li je to što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije bila odbrana srpskih interesa, zaštita srpskog naroda koji živi na tim prostorima i da li su ti ljudi heroji ili se radi o ratnim zločincima”, dodao je on.
Za deceniju rada Tužilaštva optužena je 161 osoba, a procesuirano 400 ljudi u raznim fazama postupka, i za to vreme, kako je rekao Vukčević, bilo je minimalnih pritisaka na rad tužilaštva.
“Onoliko koliko je Hag za 20 godina, mi smo za deset godina to učinili”, rekao je tužilac i naveo da prestankom Haškog tribunal počinje intenzivniji posao srpskog tužilaštva.
Vukčević je objasnio nedavnu izjavu da oko 300 osumnjičenih za ratne zločine boravi u Srbiji i naveo da je taj broj veći.
“Upravo dobijanjem podataka iz arhive Haškog tribunala, mi smo se našli u situaciji da se susrećemo sa velikim brojem lica koja nisu procesuirana i rukovodeći se tim dao sam neku procenu koja je minimalna u odnosu na broj lica koji šeta Srbijom, a koji su okrvavili ruke”, dodao je on.
Upitan kada se može očekivati njihovo procesuiranje, tužilac je rekao da je to kompleksno pitanje, i da tužilaštvo radi određenim tempom, dosta efikasno.
“Svako ko na tu temu licitira ili nije pravi profesionalac ili ima neke političke motive”, dodao je on.
Govoreći o regionalnoj saradnji tužilaštava, Vukčević je ocenio da je ona ključna, jer bez nje nema napretka u regionu u procesuiranju odnosno pokretanju postupaka za ratne zločine.
“Ti sporazumi (o saradnji) se u praksi pokazuju izuzetno efikasni, sa Hrvatskom je razmenjeno stotine predmeta, sa BiH je počelo znatno kasnije odnosno ove godine, ali već i to uzima svoj zamah. Imamo dobru saradnju i sa Euleksom i tu je razmenjeno nekoliko desetina predmeta”, dodao je on.
Na osnovu protokola o saradni sa BiH, srpskom tužilaštvu ustupljeno je procesuiranje dve osobe osumnjičene za zločine u Srebrenici, a kako kaže Vukčević istraga je u toku.
“Srebrenica je jedan od najvećih zločina koji je izvršen nakon Drugog svetskog rata na teritoriji Evrope, tu se vodi više postupaka protiv više ljudi i sada je deo ustupljen Srbiji, što je veliko priznanje našem tužilaštvu i pravosudnim organima”, dodao je Vukčević.
Tužiilaštvo je dobilo saglasnost Pokreta majki enklava Srebrenice i Žepa za procesuiranje te dve osobe koje se nalaze na teritoriji Srbije što je, kako je naveo tužilac znak velikog poverenja.
Upitan kako Tužilaštvo može da doprinese otkrivanju sudbine više od 1.600 nestalih i zatvorenih osoba u ratu od 1991. do 1995. godine, što Hrvatska navodi kao jedan od uslova za eventualno povlačenje tužbe za genocid, Vukčević kaže da je tužba Hrvatske I kontratužba Srbije stvar građanskog prava.
“Što se tiče sudbine nestalih, mi smo skoro u Sutinu otkrili grobnicu gde je pronađeno 13 žrtava, mi smo u našem postupku došli do te informacije, i u sklopu regionalne saradnje obavestili kolege iz Hrvatske i to je izazvalo veliku pažnju u regionu, to je samo primer koliko je ta međusobna saradnja važna”, dodao je on.
On je podsetio da je otkrivena masovna grobnica sa više od hiljadu ljudi u Tomašici, i naveo da je Tužilaštvo ukazalo na mesto gde su smatrali da ima grobnice, nakon čega je počelo istraživanje u Tomašici.
Govoreći o tužilačkoj istrazi, koja je uvedena izmenama Zakona o krivičnom postupku, a koja se u Tužilaštvu sprovodi skoro dve godine, Vukčević kaže da su se u Tužilaštvu navikli na takav sistem rada.
“U izmenama ZKP pozitivni su sporazumi o priznaju krivice, to je dosta efikasno i to je poznato u sistemima aglosaksonskog prava i dobro nam je došlo. Mi smo kompletne jatake haških optuženika procesuirali na taj način, oni su priznali izvršenje, to su bili uglavnom rođaci ili bliski prijatelji haških optuženika”, dodao je Vukčević.
