Posle odluke Višeg suda u Beogradu da troje funkcionera Srpske radikalne stranke ne izruči Hagu, jer nisu ispunjene zakonske pretpostavke, Fond za humanitarno pravo upozorava da se slučaj Jojića, Radete i Ostojića ne razlikuje od tri druga slučaja u kojima je Srbija tribunalu izručivala osobe optužene za nepoštovanje suda.
Ali i otvara pitanje – kako je sud za tri druga slučaja u periodu od 2008. do 2013. godine našao zakonske pretpostavke i Jelenu Rašić, Dragomira Pećanca i Ljubišu Petkovića Tribunalu izručio upravo zbog nepoštovanja suda, u identičnoj činjeničko-pravnoj situaciji?
“Mi smo od suda tražili odluke za ova tri slučaja u kojima su vlasti prethodno postupale prema nalozima Tribunala, interesuje nas da vidimo kako je sud obrazložio te odluke. Mi čvrsto verujemo da i Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom daje osnov za isporučivanje osoba optuženih za nepoštovanje suda. I da je odluka koje je donelo Veće za ratne zločine 18.maja zapravo jedna iznuđena odluka”, napominje Sandra Orlović iz Fonda za Humanitarno pravo.
Teško je poverovati, upozoravaju u Fondu, da javni nastupi najviših zvaničnika Srbije, premijera i ministra pravde, uz tvrdnje da u redmetu postoje “političko – bezbednostni razlozi” zbog kojih Srbija ne bi mogla da sa Hagom sarađuje, nisu uticali na krajnju odluku suda.
Neizručenje Jojića, Radete i Ostojića, ministar pravde, Nikola Selaković, nije želeo da komentariše.
N1: Jesu li to političke kalkulacije?
Selaković: Prednost vas novinara u odnosu na nas političare svakako jeste u tome što se vama ne beleži kao minus kada komentarišete sudske odluke. Komentarisanje sudske odluke, a naručito od strane ministra pravde, ni u jednoj civilizovanoj demokratskoj zemlji nije dopušteno. Tako je i u Srbiji i ja ću se držati tog načela.
A koliko će načelo kontinuirane saradnje Srbije sa Hagom biti poljuljano i kakve će posledice za dalji evropski put Srbije imati, tek se nazire po postupanju Hrvatske i pitanju otvaranja poglavlja 23.
Preuzeto sa portala N1
