Povodom godišnjice zločina u Lovasu, koja se obeležava 18. oktobra, pravna zastupnica žrtava, Marina Kljaić, održala je preksinoć u prostorijama Fonda za humanitarno pravo (FHP) javni čas o događajima u tom hrvatskom selu.
– U Lovasu, koji je samo 14 kilometara udaljen od Šida, tada je živelo oko 1.700 stanovnika, od kojih je 87 odsto bilo Hrvata, a osam odsto Srba. Početkom rata Srbi formiraju svoju vlast, osniva se paravojna jedinica “Dušan Silni”, a u oktobru dolaze i pripadnici Teritorijalne odbrane iz Valjeva. Zbog osećaja sigurnosti, meštani Lovasa su imali seoske straže. Bili su naoružani lovačkim puškama. Vojska im je tražila da im predaju puške, što su oni i učinili, s tim što su puške više predavali policiji nego vojsci, istakla je Kljaić, dodajući da je komandant 2. Proleterske gardijske mehanizovane brigade, Dušan Lončar, naredio da se u Lovasu izvrši “čišćenje sela od stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno”.
Kljajić je, zatim, objasnila da je napad na Lovas organizovan iz tri pravca, da je počeo ujutro 10. oktobra tako što je otvorena artiljerijska paljba po hrvatskim kućama, da su bacane i bombe, da su kuće paljene, da su Hrvati izvođeni i ubijani na ulicama…
– Glavni u selu postao je Ljuban Devetak, koji je i insistirao kod Lončara da se krene na Lovas. Ono što je započeto 10. oktobra nastavljeno je narednih dana… Hrvatskom stanovništvu je uvedena radna obaveza, skupljali su letinu, ali i tela pobijenih meštana kako bi bili sahranjeni, i to u masovnoj grobnici, bez uvažavanja običaja. Hrvati se zatvaraju i u improvizovane zatvore, poput podruma mesne zajednice, gde se zlostavljaju, prebijaju, maltretiraju… Pravljeni su spiskovi ko treba da bude likvidiran, što su potom izvršavali pripadnici “Dušana silnog”, ispričala je Kljaić.
Dodala je da je potpukovnik JNA, Miodrag Dimitrijević, koji je 14. oktobra 1991. došao u Lovas izdao proglas da svi hrvatski muškarci od 17 do 50 godina dođu 17. oktobra ispred zadruge, a kada su oni to učinili, uterali su ih u dvorište i zatvorili. Kljaić je navela da su bili maltretirani, tučeni i ubadani noževima.
– Onda su ih, u koloni, naterali da krenu do jednog polja sa detelinom, koje je bilo prekriveno sa 22 mine. Jedan meštanin je po kratkom postupku ubijen na putu ka tom polju, jer nije više imao snage da hoda. Kada su stigli do polja, oružana pratnja ostaje van, a zarobljene teraju da se uhvate za ruke i krenu po polju. Prešli su polje po širini i nije eksplorirala nijedna mina. Onda su ih naterali da krenu po dužini polja… Jedan meštanin pada na minu, kreću eksplozije, a oružana pratnja otvara i rafalnu paljbu na njih… Ubijeno je 20 civila, 12 ih je ranjeno – istakla je Kljaić.
Kada je reč o suđenju za zločine u Lovasu, pravna zastupnica žrtava je podsetila da je optužnica podignuta 2007, a da je sudski postupak pokrenut naredne godine. Prema njenim rečima, saslušano je 196 svedoka, koji su svedočili i o silovanjima, ali da ti zločini nisu obuhvaćeni optužnicom.
– Cilj zločina u Lovasu je bilo etničko čišćenje i promena strukture stanovništva. Ovi zločini su bili obuhvaćeni i u dve optužnice pred Haškim tribunalom, i to u predmetima protiv Slobodana Miloševića i Gorana Hadžića, ali s obzirom na to da su obojica preminula, postupci su prekinuti. Prvostepena presuda pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu doneta je 2012. Svi optuženi su proglašeni krivim i dobili su od četiri do 20 godina zatvora, Međutim, Apelacioni sud ukida tu presudu i počinje ponovno suđenje. Onda dolazi do niza problema, posebno zbog promena sudija. Iako je glavni pretres završen 2015, a u januaru 2016. zakazane završne reči, postupak je opet počeo ispočetka zbog postavljanja novog predsednika sudskog veća, ukazala je Kljaić.
Takođe, navela je ona, problem je bio i to što 17 meseci nije bilo tužioca za ratne zločine, pa su branioci iskoristili taj propust kako bi tražili odbacivanje optužnice, “a tokom suđenja umrla su četvorica optuženih, pa je optužnica morala opet da se precizira”. Kako je istakla, dva pretresa su već odložena, a sledeći je zakazan za 25. oktobar.
– Žrtve Lovasa izgubile su veru u pravosuđe Srbije. Ovo je i dalje nedovršena priča na čiji se sudski epilog još čeka, zaključila je Marina Kljaić.
Kandić: Bilo priča o suđenju generalu Lončaru
Nataša Kandić, osnivačica FHP-a, ukazala je prisutnima da je sutkinja Olivera Aranđelović od opštine Lovas dobila zahvalnicu zbog načina na koji je vodila prvostepeni postupak. Dodala je da je postojala ideja meštana Lovasa da se sastanu sa optuženima i razgovaraju o tome šta se desilo te 1991, ali da do tog sastanka nije došlo, jer je u međuvremenu umrla osoba koja je trebala da organizuje optužene, jer neki od njih nisu želeli da budu zajedno. “To je bila vrlo neoubičajena posledica tog suđenja, nije bilo poricanja o tome šta se desilo u Lovasu”, objasnila je Kandić i dodala da na groblju u Lovasu nema nijednog porušenog groba, iako je groblje zajedničko. Međutim, naglasila je da kada je ukinuta prvostepena presuda, žrtve nisu više htele da dolaze u Beograd na suđenje. Prema njenim rečima, bilo je priča da bi moglo da dođe do suđenja generalu Dušanu Lončaru, međutim, njegovo zdravstveno stanje je takvo da se ne seća ničega.
Krstić: Redovno govoriti o zločinima
Jelena Krstić, direktorka za razvoj programa i informisanje FHP-a, istakla je pre početka javnog časa da je zbog iskrivljene slike o prošlosti u udžbenicima u Srbiji “alarmantna situacija”, te da je to jedan od razloga zbog kojih je važno da se redovno govori o zločinima koji su se desili. Krstić je ukazala i da je “naše društvo postalo prijemčivije za zločince, a sve manje za žrtve”.
Preuzeto sa portala Danas
