Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 12. decembra 2024. godine presudu kojom je optuženog Lazara Mutlaka, pripadnika čete „Podkamen“ Štaba TO Srpsko Goražde, oglasilo krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva – silovanja Bošnjakinje uz pretnju pištoljem 25. maja 1992. godine u mestu Lozje (opština Goražde, BiH), i osudilo ga na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.
Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna preblaga te da je sud dao previše značaja olakšavajućim okolnostima, imajući u vidu da se radi o seksualnom nasilju koje je, kako je utvrđeno, ostavilo trajne posledice po oštećenu. Iako je sud ovaj postupak proveo efikasno, s obzirom na to da je glavni pretres počeo 13. aprila 2023. godine, izrečena presuda ne pruža adekvatnu satisfakciju za oštećenu, koja je na pravdu čekala više od tri decenije.
Obrazlažući izrečenu presudu, predsednik sudskog veća, sudija Vladimir Duruz, naveo je da je tokom postupka nesporno utvrđeno da je optuženi počinio krivično delo za koje se tereti, i to na osnovu iskaza same oštećene, iskaza drugih svedoka, te pisanih dokaza.
Prilikom odmeravanja kazne, sud je imao u vidu protek vremena od izvršenog krivičnog dela, starosnu dob okrivljenog i činjenicu da se radi o neosuđivanom licu. Protek vremena u postupcima za ratne zločine ne bi se smeo tretirati kao olakšavajuća okolnost, kako zbog same prirode i težine tih krivičnih dela, tako i zbog činjenice da je zakonom propisano da ta dela ne zastarevaju, čime je jasno određeno da protek vremena, kao ni starosna dob okrivljenog, nije okolnost koja ima ikakvog uticaja. Na visinu kazne ne bi trebalo da utiče ni činjenica da optuženi prethodno nije osuđivan, budući da je poštovanje zakona obaveza svakog građanina te da se stoga ta okolnost ne može dodatno vrednovati, a posebno s obzirom na same okolnosti pod kojima je počinjeno krivično delo, odnosno na to da je okrivljeni oštećenu poznavao jer su bili komšije i da je iskoristio njenu bespomoćnost. Dodatno, veštačenjem je utvrđeno da je posledica silovanja posttraumatski stresni poremećaj koji se razvio kod oštećene i doveo do trajnog umanjenja njene opšte životne sposobnosti u visini od 25%. Postojanje posttraumatskog stresnog poremećaja i stepen trajnog umanjenja životne sposobnosti predstavljaju otežavajuće okolnosti koje bi trebalo da utiču na visinu kazne.
Za dvadeset godina postojanja, Javno tužilaštvo za ratne zločine podiglo je samo 13 optužnica za seksualno nasilje počinjeno tokom oružanih sukoba. Od tih 13 optužnica, samo pet se odnosilo isključivo na slučajeve silovanja. Prvostepena presuda izrečena Lazaru Mutlaku tek je treća osuđujuća presuda u postupcima koji su vođeni isključivo za seksualno nasilje u ratu pred sudovima u Srbiji.
