Dana 9. jula 2018. godine navršava se 19 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija, počinjenog od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Skoro dve decenije kontinuiranog neuspeha istražnih radnji poduzetih od strane Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i MUP-a u rasvetljavanju ubistva Mehmeta, Yllija i Agrona, ukazuje da su počinioci zločina iz 1990-ih još uvek jači od institucija i vladavine prava, te da je pravda u Srbiji i dalje selektivna, a da su odgovorni za egzekuciju braće Bytyqi iznad zakona.
Braća Bytyqi su uhapšeni na ulasku u Srbiju zbog nelegalnog prelaska granice, da bi po odsluženju kazne bili pušteni iz zatvora i potom ubijeni. Njihova tela su pronađena u proleće 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu. TRZ je 23. avgusta 2006. godine podiglo optužnicu protiv bivših pripadnika 124. interventne brigade PJP Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika. Okrivljeni u ovom slučaju su oslobođeni od optužbe zbog nedostatka dokaza. Suđenje su obeležile opstrukcije od strane MUP-a i pretnje policajcima koji su svedočili tokom pretresa. Da je bilo opstrukcija u ovom slučaju potvrdio je i Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, tokom gostovanja na RTV N1 dana 02. jula 2018. godine.
Prema dokazima izvedenim tokom suđenja i javno dostupnim podacima, ubistvo Agrona, Yllija i Mehmeta je naredio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković. Naredba je preneta komandnim lancem do egzekutora. U lancu komande se nalazio tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir Đorđević, osuđen od strane Haškog tribunala za zločine na Kosovu, kao i bivši komandant PJP i nastavnog centra u Petrovom Selu, a danas biznismen, osnivač nevladine organizacije Centar za proučavanje terorizma i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Goran Radosavljević Guri.
Iako je prošlo 19 godina od ubistva braće Bytyqi, Sjedinjene Američke Države (SAD) ne dopuštaju da ovaj zločin ostane neistražen, nekažnjen i zaboravljen. Dana 21. maja 2015. godine članovi Odbora za spoljne poslove Kongresa SAD predstavili su Predstavničkom domu rezoluciju o važnosti utvrđivanja odgovornosti za ubistvo američkih državljana Mehmeta, Agrona i Yllija Bytyqija 1999. godine u Srbiji. Ova rezolucija se ponovo našla pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata 28. juna 2018. godine, kada je i usvojena. Usvajanjem rezolucije u Odboru za spoljne poslove otvoren je put za njeno usvajanje pred punim sastavom Kongresa SAD. Sednici na kojoj se raspravljalo o rezoluciji prisustvovali su i članovi porodice Bytyqi. U samoj rezoluciji se jasno ističe da „svaki progres u rešavanju tog slučaja, ili nedostatak istog, mora da ostane odlučujući faktor u daljem razvoju odnosa između Amerike i Srbije“, te da je za osudu to što „još niko nije proglašen krivim za pogubljenje braće Bytyqi ili bilo koje druge zločine povezane sa njihovom smrću“. Usvajanje ove rezolucije, prema američkom ambasadoru Kajlu Skotu, poruka je izraza nestrpljenja i frustracije SAD, jer 19 godina nema istine u ovom slučaju.
Slučaj Bytyqi na dobar način ilustruje činjenicu da u Srbiji zapravo nikada nije ni postojala politička volja da se slučajevi poput ovog istraže i da se odgovorni kazne. Ovo je očigledno i iz činjenice da jedina prilika kada srpske vlasti pominju slučaj Bytyqi jesu susreti sa američkim zvaničnicima. Tako je tokom posete Vašingtonu u junu 2015, tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić obećao da će Srbija „vrlo brzo“ rasvetliti ovaj zločin. Međutim, ni tri godine posle ovog obećanja nema nikakvog pomaka u ovom slučaju.
Srbija je i dalje veoma daleko od upuštanja u bilo kakav sistematičan poduhvat kojim bi se utvrdila istina i odgovornost o počinjenim zločinima u prošlosti. Posle 19 godina svedoci umiru, a sećanje na slučaj Bytyqi u Srbiji polako bledi. Za TRZ jedan od prioriteta bi morao da bude da što pre istraži i krivično goni aktuelne i bivše zvaničnike, za koje se veruje da su odgovorni za smrt braće Bytyqi i da na taj način pokaže da počinioci zločina iz 1990-ih nisu jači od institucija i vladavine prava u Srbiji.
