Dana 11. jula 2018. godine navršavaju se 23 godine od genocida koji je počinjen u Srebrenici, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili oko 8.000 Bošnjaka. Iako je u nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da prihvate tu činjenicu, tvrdeći da je „nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim“. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je posle 23 godine neophodno da vlast u Srbiji postupi politički zrelo i prihvati sudski utvrđene činjenice, kao i da državni organi uključeni u postupak koji se trenutno vodi pred domaćim sudom prestanu sa njegovim odugovlačenjem, kako bi se žrtvama povratilo ljudsko dostojanstvo i omogućilo priznanje njihovih patnji zbog gubitka najmilijih.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je početkom 2016. godine optužnicu protiv osam pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, tereteći ih da su nedaleko od zemljoradničke zadruge u selu Kravica (Bratunac) 14. jula 1995. godine ubili najmanje 1.313 bošnjačkih civila. Ovaj postupak je od samog početka pratilo neprofesionalno i neodgovorno ponašanje kako samog TRZ-a, tako i sudskog veća.
Iako je TRZ optužnicu u ovom predmetu podiglo početkom 2016. godine, prvi glavni pretres je zakazan tek početkom decembra iste godine, koji je odmah prekinut jer su branioci optuženih tražili izuzeće sudskog veća. Od tada do danas zakazana su još 22 dana suđenja. Od tog broja, neodržanih dana suđenja je bilo 16 (više od 70% od ukupnog broja), dok je održanih bilo samo šest. Razlozi za neodržavanje glavnih pretresa su bili različiti – u jednom slučaju je sud propustio da u zakonskom roku optuženima i njihovim braniocima otkrije identitet zaštićenih svedoka; tri glavna pretresa nisu održana jer sudu nije pristupao branilac jednog od optuženih; dva glavna pretresa nisu održana jer je u međuvremenu odbačena optužnica TRZ-a zbog nepostojanja tužioca za ratne zločine u vreme kada je optužnica podignuta; dva glavna pretresa nisu održana jer se spis predmeta nalazio u Apelacionom sudu po žalbi TRZ-a, dok je u čak osam slučajeva razlog za neodržavanje glavnog pretresa bio taj što se pred sudom, iz različitih razloga, nije pojavio neki od optuženih. Takođe, za godinu i po dana trajanja postupka nije saslušan ni jedan svedok. U polovini slučajeva kada glavni pretresi nisu održani, u publici su se nalazili članovi porodica žrtava koji su želeli da prate ovaj postupak. Neodržavanjem suđenja, njihova očekivanja ne samo da su izneverena, već su se članovi porodica žrtava i dodatno emotivno iscrpeli, znajući da se odlaganjem postupak samo odugovlači, čime se njihove patnje nastavljaju.
Početak suđenja za zločin koji je počinjen u Srebrenici, iako optužnicom nije kvalifikovan kao genocid, predstavljao je nadu da u Srbiji postoji volja da se odgovorni za ovaj zločin procesuiraju. Međutim, konstantno odugovlačenje suđenja od strane svih aktera u postupku – TRZ-a, suda, optuženih i njihovih branilaca – postala je glavna karakteristika ovog procesa. To je dovelo do frustracije i gubitka poverenja članova porodica žrtava koji su dolazili na suđenje da će pravda biti zadovoljena i da će odgovorni za smrt njihovih najmilijih biti adekvatno procesuirani i kažnjeni. Još jedan dodatni vid sekundarne viktimizacije članova porodica žrtava i pritiska na njih da prestanu da dolaze da prate suđenje jeste i činjenica da se u publici na poslednja tri glavna pretresa nalazio i Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, koji je sve vreme pre početka suđenja dobacivao članovima porodica žrtava da u Srebrenici nije počinjen genocid, da nije ubijeno nekoliko hiljada Bošnjaka i da je on, zajedno sa drugim članovima svoje stranke, u publici kako bi pružio podršku optuženima.
FHP zahteva od političkih zvaničnika Srbije da prestanu sa omalovažavanjem i umanjivanjem zločina koji je počinjen u Srebrenici, dok javnost u Srbiji poziva da na 23. godišnjicu srebreničkog genocida na dostojanstven način oda poštovanje žrtvama i članovima njihovih porodica za patnju i bol koju i dalje proživljavaju.
