Fond za humanitarno pravo (FHP) je 16. januara 2014. godine uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja protiv odluke Višeg suda u Beogradu (Viši sud) da FHP-u uskrati integralnu verziju presuda u predmetima Beli Manastir i Gnjilanska grupa. FHP ukazuje da je praksa sudova u Srbiji da anonimizuju presude u predmetima ratnih zločina u koliziji sa Ustavom i drugim domaćim i međunarodnim propisima, te da takvim postupanjem žrtvama i društvu uskraćuju znanje o počinjenim zločinima.
FHP se u okviru aktivnosti redovnog praćenja i analize suđenja za ratne zločine obratio Višem sudu sa zahtevom za dostavljanje nepravosnažnih presuda u predmetima Beli Manastir i Gnjilanska grupa. Viši sud je dostavio presude, ali tako da je u njima značajan deo teksta redigovan (zatamnjen). U presudi u predmetu Gnjilanska grupa redigovana su čak i imena okrivljenih. FHP se ponovo obratio Višem sudu sa zahtevom da mu se dostave i delovi koji su redigovani. Viši sud je 13. januara 2014. godine odbio zahtev FHP-a pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, bez navođenja konkretne odredbe ovog zakona koja bi bila prekršena.
FHP ukazuje da se postupkom anonimizacije delovi presuda koji se odnose na osuđene, svedoke, zastupnike, čak i veštake potpuno zatamnjuju, čime su presude u celini postale nečitljive i neupotrebljive za pravnu analizu i razumevanje događaja o kojima je reč.
FHP je u žalbi Povereniku istakao da zaštita podataka po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nije apsolutna. Naime, u članu 5. se navodi da se zaštita ne odnosi na podatke „koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama”. U tom smislu, FHP podseća da su suđenja u predmetima ratnih zločina javna, te da su informacije iz anonimizovanih presuda dostupne javnosti preko medija, pojedinaca ili organizacija koje, poput FHP-a, prate suđenja za ratne zločine.
I član 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izričito propisuje da lični podaci neće biti zaštićeni ukoliko se radi o „ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost“ ili „ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije“.
Postupanje Višeg suda nije u skladu ni sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (član 6) i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 14), koji garantuju javnost suđenja, uključujući i javnost, odnosno dostupnost presuda.
Istu praksu sprovode i Vrhovni kasacioni sud i Apleacioni sud u Beogradu, iako su ova dva suda 2010. odnosno 2012. godine usvojila pravilnike o anonimizaciji sudskih odluka koji izričito propisuju da se ne anonimizuju podaci o okrivljenim i osuđenim licima u sudskim odlukama donetim u predmetima ratnih zločina, organizovanog kriminala i pranja novca. Viši sud do danas nije usvojio, odnosno objavio sličan akt.
FHP upozorava da anonimizovane presude u predmetima ratnih zločina grubo krše pravo žrtava i društva da saznaju punu istinu o počinjenim zločinima.
