Dana 21. decembra 2016. godine Administrativni odbor Skupštine Srbije je kao kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio Danicu Marinković, bivšu istražnu sudiju Okružnog suda u Prištini tokom rata na Kosovu. O izboru kandidata odlučivaće Narodna skupština po hitnom postupku. Organizacije za ljudska prava ističu da brojni javno dostupni dokazi, izneti u knjigama, novinskim člancima, izveštajima (npr. onim Fonda za humanitarno pravo i Human Rights Watch), pa i tokom njenog svedočenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ukazuju da je za vreme obavljanja sudijske funkcije postupala politički pristrasno i neprofesionalno, te da je zbog toga Danica Marinković nedostojan kandidat za rad u nezavisnom državnom organu.
Pred MKSJ Danica Marinković se pojavila kao svedok odbrane u sva tri predmeta koja su vođena po optužnicama za zločine počinjene protiv kosovskih Albanaca 1999. godine (Milošević, Milutinović i dr. i Đorđević). U iskazima je nastojala da negira ne samo odgovornost optuženih, već je nastojala da minimizuje patnje albanskih civila na Kosovu i opravda nečinjenje istražnih pravosudnih organa u kojima je bila na dužnosti. Osim toga, tokom haških procesa moglo se čuti da je tokom sukoba na Kosovu funkciju istražnog sudije obavljala nečasno, a u presudama su njeni navodi ocenjeni kao nepouzdani i neistiniti.
Sudija Marinković je tokom iskaza u „kosovskim predmetima“ pred MKSJ branila inertnost pravosuđa u odnosu na zločine protiv kosovskih Albanaca 1998. i 1999. godine. Tokom ispitivanja u sudnici MKSJ, predočeni su dokazi da je Marinkovićeva tokom obavljanja dužnosti istražnog sudije bila pristrasna i prikrivala krivična dela nad Albancima. Primera radi, na suđenju Slobodanu Miloševiću negirala je torturu u srpskim zatvorima nad albanskim pritvorenicima, optuženim za „udruživanje radi neprijateljske delatnosti“, objašnjavajući povrede na njima međusobnim tučama i slučajnim „padovima u zatvorima“. Na suđenju Miloševiću ukazivano je da je sudija Marinković naloge za lekarske preglede premlaćivanih albanskih pritvorenika svesno izdavala sa zakašnjenjem od mesec dana, sa ciljem da povrede na njima „pomalo nestanu“.
U Srbiji nakon 2000. godine nije sprovedena lustracija, odnosno proces kojim bi se sprečilo da državne funkcije zauzimaju osobe odgovorne za kršenja ljudskih prava u prošlosti, kao jedan od najvažnijih preduslova za uspostavljanje vladavine prava i izgradnju demokratskog društva. Zakon o odgovornosti za kršenja ljudskih prava (tzv. Zakon o lustraciji) je bio na snazi punih 10 godina, a da nije primenjen niti jednom. Prema odredbi njegovog člana 9, Zakon se mogao primeniti (i trebalo ga je primeniti) i na lice koje je „u službenom svojstvu postupalo u sudskom postupku […] ako je znalo ili moralo znati da se postupak vodi isključivo radi primene političkih stavova i merila, koja se otvoreno ili prikriveno prikazuju kao pravna pravila ili merila.”
Organizacije za ljudska prava apeluju na nadležne državne institucije da na javne funkcije ne postavljaju osobe koje su u vršenju službene dužnosti doprinele sistemskom kršenju ljudskih prava. Oslobađanje od nasleđa bivšeg totalitarnog režima može se postići samo oslobađanjem i od ljudi koji su ga zastupali pošto „im se ne može verovati da vlast mogu vršiti u skladu sa demokratskim principima, jer u prošlosti nisu pokazali nikakvu posvećenost ili veru u njih” (rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope br. 1096).
Dolepotpisane organizacije za ljudska prava pozivaju poslanike Narodne skupštine da u skladu sa načelima citirane rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope odbace predlog o imenovanju Danice Marinković za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije:
Autonomni ženski centar
Centar za ljudska prava Niš
Centar za praktičnu politiku
Centar za unapređivanje pravnih studija
Centar za zaštitu ljudskih prava i toleranciju – Polimlje
Fond za humanitarno pravo
Građanska akcija Pančevo
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Odbor za ljudska prava Leskovac
Peščanik
Praxis
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Žene u crnom
