BEOGRAD, 30. novembar 2011. – Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se odbija tužba za naknadu štete Fonda za humanitarno pravo (FHP) podneta u ime Munira Šabotića protiv države Srbije zbog zlostavljanja koje su nad njim izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Pazaru u avgustu i septembru 1994. godine. Apelacioni sud je uvažio žalbu Republičkog javnog pravobranilaštva, preinačio prvostepenu presudu kojom je Muniru Šabotiću dodeljena odšteta u iznosu od 300.000 dinara i odredio da Munir Šabotić državi Srbiji plati sudske troškove u iznosu od 20.000 dinara. FHP smatra da je Apelacioni sud ovom odlukom nepravedno i neosnovano uskratio pravo na odštetu zbog kršenja ljudskih prava, garantovano Ustavom, zakonima i brojnim međunarodnim konvencijama. Zbog toga će u ime Munira Šabotića podneti Ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.
U avgustu 1994. godine, trojica inspektora Državne bezbednosti (DB) iz Novog Pazara, Radivoje Ilić, Mile Gerić i jedan nepoznati muškarac, primorali su Šabotića da potpiše izjavu o navodnom učešću 25 Muslimana u organizovanju vojnih štabova Stranke demokratske akcije (SDA). Nakon toga, Šabotić je pozvan da svedoči u krivičnom postupku protiv ovih lica, ali je na samom pretresu, pred sudom, izjavio da je bio žrtva torture od strane inspektora DB i da su mu oni dali pripremljen iskaz koji je trebalo da ponovi pred sudom. Posle izlaska iz suda, Šabotić, po naredbi inspektora Ilića, odlazi u policijsku stanicu. Tamo ga inspektori Ilić, Gerić i nepoznati muškarac tuku nogama i rukama i od njega traže da povuče izjavu koju je dao na sudu. Od batinjanja mu je polomljeno rebro. Dva dana po izlasku iz policijske stanice, Šabotića je ponovo privela policija i od njega je zahtevano da povuče krivičnu prijavu koju je tog dana podneo. Tada mu je oduzeta sva medicinska dokumentacija o zadobijenim povredama.
Godinu dana nakon ovog događaja, protiv odgovornih policajaca pokrenut je krivični postupak pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru koji je, posle punih 10 godina, obustavljen u septembru 2004. godine zbog nastupanja apsolutne zastarelosti.
Iako je utvrdio da su Munira Šabotića 1994. godine zlostavljali inspektori DB, Apelacioni sud ne smatra da postoji uzročna veza “između traumatičnih događaja iz 1994. godine i oboljenja koje je kod tužioca nastalo 2006. godine”. Naime, Apelacioni sud je kao odlučnu činjenicu uzeo to što Munir Šabotić ne poseduje medicinsku dokumentaciju o lečenju od posledica torture. Apelacioni sud nije uvažio mišljenje sudskog veštaka da je Posttraumatski stresni poremećaj koji je kod Munira Šabotića od strane neuropsihijatra konstatovan u maju 2006. godine posledica preživeljene torture kao ni izjavu Munira Šabotića i njegove supruge da mu je policija tokom jednog privođenja oduzela medicinsku dokumentaciju koju je posedovao.
FHP podseća da su problemi u ostvarivanju prava na obeštećenje u Srbiji ozbiljni i da institucije Srbije od demokratskih promena nisu pokazale ni minimum razumevanja za pravo žrtava kršenja ljudskih prava koje su počinili pripadnici srpske vojske i policije na reparacije. Neispunjavanje obaveza prema žrtvama konstatovano je i u nekoliko izveštaja o poštovanju ljudskih prava i primeni međunarodnih konvencija u Srbiji – izveštaju Komesara za ljudska prava Saveta Evrope (septembar 2011), u Zaključcima Komiteta UN za ljudska prava o primeni Međunarodnog pakta o građanskim I političkim pravima (mart 2011) i u Zaključcima Komiteta UN protiv torture o primeni Konvencije protiv torture (novembar 2008).
FHP poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vladu Republike Srbije da Muniru Šabotiću dodele pravičnu materijalnu satisfakciju za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici MUP-a.
