Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je vetom koji je uložila Ruska federacija na sednici održanoj 8. jula 2015. godine odbio predlog Rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Glasanju je prethodio period od mesec dana intenzivnih pregovora između stalnih članica SB UN radi izrade kompromisnog teksta Rezolucije. Tokom ovog perioda, najviši predstavnici državnih institucija Srbije su javnim pozivima i diplomatskim aktivnostima usmerenim na sprečavanje usvajanja predložene Rezolucije naneli štetu procesu pomirenja u regionu bivše Jugoslavije i diskreditovali ranije istupe i izjave predstavnika Srbije o posvećenosti procesu pomirenja i žaljenju za žrtvama genocida u Srebrenici.
Verzija predloga Rezolucije koja je predata SB UN na razmatranje sadrži niz iskaza o zločinima i žrtvama tih zločina počinjenim tokom rata u BiH. Između ostalog, Rezolucijom se osuđuju počinjeni genocid i drugi zločini na svim stranama u BiH, iskazuje žaljenje za svim žrtvama, upućuje poziv političkim liderima da prihvate činjenice o svim dokazanim zločinima, uključujući genocid, kao i pozivaju institucije da se svim žrtvama i njihovim porodicama obezbedi trajna podrška i pomoć, te da se u programe obrazovanja uključe i materijali o počinjenim zločinima.
Srbija, kao prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (MSP), najviše međunarodne sudske instance, proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, jer nije sprečila genocid u Srebrenici niti je kaznila njegove počinioce, mora da ima poseban odnos prema ovom zločinu. Uz činjenicu da je Srbija vojno i finansijski pomagala snage Vojske Republike Srpske tokom rata i da je u pogubljenjima srebreničkih Bošnjaka učestvovala bar jedna jedinica iz Srbije, osnovana od strane Državne bezbednosti Srbije, odluka MSP-a obavezuje političke lidere Srbije na poštovanje žrtava i aktivno angažovanje na dijalogu o događajima koji su doveli do genocida i njegovim posledicama.
Prihvatanje i poštovanje sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, donetih od strane sudova UN-a, ostaju civilizacijska, ali i pravna, obaveza predstavnika institucija u Srbiji. Bez toga, izjave predstavnika državnih institucija Srbije o suočavanju sa ratnim zločinima i posvećenosti procesu pomirenja nemaju verodostojnost i neće doprineti uspostavljanju poverenja u institucije Republike Srbije.
