Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odlukom Vrhovnog suda Srbije (VSS) da odbije Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, podnetog na osnovu odluke Komiteta UN za ljudska prava u korist novinara Željka Bodrožića, nastavljena praksa nepoštovanja obaveza koje je Srbija preuzela potpisujući međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava.
Republika Srbija je potpisnica brojnih konvencija iz oblasti međunarodnog prava ljudskih prava, među kojima su i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka (Konvencija protiv torture). Ratifikacijom ovih ugovora, standardi poštovanja ljudskih prava koji su u njima propisani, postali su deo unutrašnjeg prava. Takođe, inkorporiranjem ovih ugovora i njihovih dodatnih protokola u unutrašnje pravo, država je prihvatila nadležnost međunarodnih tela koja su stvorena na osnovu ovih ugovora, Komiteta protiv torture, Komiteta za eliminaciju rasne diskriminacije i Komiteta za ljudska prava, koji ispituju pojedinačne slučajeve kršenja ljudskih prava. Republika Srbija ima obavezu izvršavanja odluka ovih tela.
Od 1998. godine do danas, Fond za humanitarno pravo je podneo šest predstavki na razmatranje Komitetima UN za slučajeve koje se odnose na Srbiju a Komitet pravnika za ljudska prava jedan slučaj. To su: slučaj pokojnog Milana Ristića, slučaj pokojnog Nikole Nikolića, slučaj torture Roma Jovice Dimitrova, slučaj torture Roma Dragana Dimitrijevića, slučaj torture Roma Danila Dimitrijevića, slučaj diskriminacije Roma Dragana Durmića i slučaj novinara Željka Bodrožića. Sve odluke Komiteta UN su suštinski identične – Srbija je povredila prava svojih građana garantovana u ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Reakcija države na ove odluke je takođe bila identična – preporuke iz odluka ni u jednom slučaju nisu ispoštovane, tako da je obaveza poštovanja ovih konvencija dvostruko prekršena.
Odluka VSS na najbolji način ilustruje odnos državnih organa prema međunarodnom pravu ljudskih prava, jer u obrazloženju odluke, VSS insistira isključivo na saglasnosti sporne presude Okružnog suda u Zrenjaninu sa domaćim zakonima potpuno ignorišući preuzetu obavezu poštovanja standarda iz oblasti ljudskih prava. Sa stanovišta prakse Komiteta UN i Evropskog suda za ljudska prava, argumentacija VSS ne može osloboditi državu odgovornosti za nepoštovanje prava svojih građana u obimu koji im je zagarantovan Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
FHP upozorava da su zbog ovakve prakse državnih organa, ratifikovani međunarodni ugovori iz oblasti ljudskih prava, inače često pominjani kao dokaz „privrženosti Srbije evro-atlantskim integracijama“, za sada faktički neprimenjivi u praksi.
