Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije krivičnu prijavu protiv preko 50 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Državne bezbednosti Srbije (DB), i Vojske Jugoslavije (VJ), zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih od kraja jula 1995. do 10. aprila 1996. godine nad preko 850 Muslimana iz Žepe i okolnih naselja Bosne i Hercegovine (BiH), u zarobljeničkim logorima Republike Srbije – Šljivovica (opština Čajetina) i Mitrovo Polje (opština Aleksandrovac).
Prijavljeni su izvršili više ubistava, osakaćenja, svireposti i mučenja. Mnogi zatvorenici, među ostalima i Šećan Dizdarević, Abid Agić, Nazif Krlić i Meho Jahić, umrli su od posledica premlaćivanja, a više desetina je teško telesno i psihički povređeno, trajno im je oštećeno zdravlje, sa posledicama potpunog i trajnog invaliditeta.
Kao najodgovornije za počinjene zločine, FHP je prijavio: Velibora Gradeljevića, koji je bio rukovodilac Štaba DB u Užicu zaduženog za smeštaj Muslimana, prognanih iz Žepe, u logore oformljene u Srbiji; Zorana Prljevića, komandanta logora Šljivovica; Vladimira Milićevića, komandanta logora Mitrovo Polje; Radomira Dogandžića, inspektora MUP-a Srbije iz Odseka za strance Policijske uprave Užice; Radoslava Ojdanića, inspektora MUP-a Srbije iz Odseka za strance Policijske uprave Užice; Rada Ojdanića, zvanog Roki, inspektora SUP Užice; i Mihaila Lukića, policajca – inspektora iz OUP Bajina. Krivična prijava je podneta i protiv Slobodana Radenkovića, ondašnjeg kapetana VJ, komandanta 16. Graničnog bataljona VJ i desetak drugih vojnih starešina (komandira četa, vodova i odeljenja) i vojnika-graničara iz sastava toga graničnog bataljona i pripadnika Komande Drinskog (Užičkog) korpusa. Takođe, prijava je podneta i protiv više pripadnika vojnih službi bezbednosti VRS i VJ.
Od 29. jula do 3. avgusta 1995. godine, oko 850 Muslimana iz Žepe i okolnih naselja, među kojima i nekoliko desetina maloletnika kao i dve žene, bežeći pred VRS, prebegli su preko Drine na teritoriju SR Jugoslavije [Srbije], okupljajući se u podnožja planine Zvijezda na desnoj obali Drine.
Po prelasku u Srbiju, Muslimane iz Žepe su zarobili pripadnici VJ i MUP i sproveli ih u logore Šljivovica i Mitrovo Polje. U logorima, pripadnici MUP i DB su tukli zarobljenike, uskraćivali im lekove i lekarsku negu, pravo na održavanju lične higijene, vodu, hranu, uključujući i hranu koju su logorašima donosili predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK). Više desetina zarobljenika, koje su pripadnici MUP, DB, VJ i VRS smatrali počiniocima zločina nad Srbima u BiH, bili su izolovani od ostalih zarobljenika, i njih su pripadnici srpskih snaga najviše mučili, a nekoliko meseci su ih skrivali od predstavnika MKCK koji su popisivali zarobljenike u logorima.
Zarobljenici su sukcesivno repatrirani ili otpušteni u treće države u periodu od sredine januara do 10. aprila 1996. godine.
SR Jugoslavija je bila potpisnica III Ženevske konvencije, te je imala obavezu da prebeglim Muslimanima iz Žepe osigura postupanje koje se Konvencijom obezbeđuje ratnim zarobljenicima.
FHP je 2007. godine, u ime 20 logoraša Šljivovice i Mitrovog Polja, podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu (bivšem Petom opštinskom sudu) pet tužbi za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog torture koju su zarobljenici pretrpeli u logorima. Sudovi su prvostepenim presudama odbili 11 tužbenih zahteva, pokljanjajući veru iskazima svedoka predloženih od strane države – policajcima koji su čuvali logoraše, medicinskom osoblju koje je dolazilo u logore, pomoćnom osoblju u logorima – koji su svedočili da nije bilo torture nad logorašima i da Šljivovica i Mitrovo Polje nisu bili logori već ”prihvatni centri.” Isti sudovi nisu prihvatili iskaze logoraša da je nad njima vršena tortura u logorima. Po jednoj tužbi još uvek nije doneta prvostepena presuda. Nijedan od pokrenutih postupaka nije pravnosnažno okončan.
