Četiri nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava iz Srbije juče su uputile pismo na adrese šefova vlada 27 zemalja Evropske Unije (EU), izražavajući svoju duboku zabrinutost zbog nedavnih nagoveštaja da će se smanjiti pritisak na Srbiju vezan za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), uprkos tome što Srbija nije ispunila u potpunosti svoje obaveze prema toj instituciji, a što je bio preduslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.
Evropska komisija privremeno je prekunula pregovore sa Srbijom u maju 2006. godine, zbog nesaradnje sa MKTJ, posebno naglašavajući propust Srbije da uhapsi i isporuči bivšeg komandanta Vojske bosanskih Srba generala Ratka Mladića.
U februaru 2007. godine Međunarodni sud pravde proglasio je Srbiju krivom zbog toga što nije sprečila genocid u Srebrenici, precizirajući da Srbija nastavlja da krši svoju zakonsku obavezu da kazni počinioce. Nakon ovakve presude, posebno bi bilo štetno da EU povuče svoj zahtev da Srbija ostvari potpunu saradnju sa haškim Tribunalom. Suprotno nadama Nemačke, kao predsedavajućeg EU, da će presuda Međunarodnog suda pravde „pomoći da se zatvori bolno poglavlje istorije regiona“, vlada Srbije proslavila je ovakvu odluku suda i dalje odbijajući da uhapsi lica optužena za ratne zločine i umešana u genocid, uključujući generala Mladića.
U pismu šefovima vlada zemalja članica EU zastupa se stav da Brisel ne sme da podlegne iskušenju da trguje suštinskim principima u razgovorima o konačnom statusu Kosova. To bi samo dovelo do jačanja ekstremnih nacionalista, zaustavljanja procesa reformskih snaga da se distanciraju od nasleđa Miloševićevog režima i onemogućilo razvoj demokratske Srbije, koja zaslužuje svoje mesto u zajednici evropskih naroda.
Pismo su potpisali: Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Građanska inicijativa.
